Sofi Kinsela o novom romanu „Voli svoj život“

Krajem oktobra „Brookline Booksmith“ je organizovao virtuelni događaj povodom objavljivanja novog romana Sofi Kinsele „Voli svoj život“. Tokom jednočasovnog razgovora u kome je učestvovala Elin Hilderbrand, čuvena autorka ljubavnih romana, Kinsela je govorila o romanu i svom životu, odgovarala na pitanja gledalaca i davala ljubavne savete. Prenosimo vam deo tog intervjua.



Danas pričamo o romanu „Voli svoj život“ koji sam juče pročitala i mnogo mi se dopao. Verujem da će tvoje obožavateljke biti apsolutno oduševljene. Reci nam odakle je potekla ova ideja i šta te je inspirisalo da stvoriš likove Ave i Meta?

Ava je pravi romantik, a meni je vrlo intrigantno to kako se ljudi upoznaju i kako održavaju svoju vezu. A to su dve veoma različite stvari. I sama sam veoma romantična osoba, volim tu ideju kada se susretnu pogledi i pojavi se neka hemija, prorade instinkti... A sa druge strane shvatam da je za funkcionisanje veze potrebno mnogo više od inicijalne hemije, reč je o mnogo drugih stvari. Znate onu izreku: „Voliš me ako voliš mog psa.“ To je na neki način bila polazna tačka ovog romana. Zamislila sam dvoje ljudi koji se upoznaju i ne znaju ništa jedno o drugom, zaljubiće se i biće očarani, sve će biti savršeno, a onda će se vratiti u stvarnost i bum! – počeće da otkrivaju razne stvari o životu onog drugog. Shvatiće da se ne radi samo o njihovoj hemiji i odličnom seksu, već i o prijateljima, hrani koju vole, uvrnutim navikama koje nisu primećivali i kroz sve to će doći do pitanja: „Volim te, ali mogu li da volim tvoj život?“.

Ava i Met ne mogu biti različitiji. Misliš li da je u vezama bolje kada partneri imaju mnogo toga zajedničkog ili kada su potpuno različiti?

Mislim da je najbolje kada je sve umereno. Opet zavisi i od osobe. Da li želite da budete sa nekim sa kim se slažete 100%? O čemu ćete razgovarati? A sa druge strane, ako zaista ne možete ni oko čega da se složite, kako ćete se upoznati? Mislim da je ključ u tome da definišete u čemu se razlikujete i da prihvatite te razlike, ali da postoji dovoljno toga zajedničkog da vas poveže na samom početku.

Recimo, jedan od primera neslaganja u ovoj knjizi je umetnost i estetika njihovih stanova. Reč je o dva potpuno različita stila, ali sa druge strane oboma im je stalo do njihovog okruženja. Dakle, postoji zajednički temelj samo oboje moraju da nauče da prihvate i poštuju ukus druge osobe. Roman jeste delom komedija i ima dosta zabavnih situacija, ali je istovremeno i analiza pitanja šta znači kada volimo nekoga. Ne radi se samo o tome da prihvatamo sve što je u njihovim životima već i da postavljamo pitanja i pomognemo partneru ukoliko postoje stvari u njegovom životu koje nisu dobre po njega.

Slažem se i mogu da potvrdim iz ličnog iskustva da je to istina. Šta misliš o onlajn upoznavanju koje je veoma popularno poslednjih desetak godina?

Mislim... pogledaj nas dve sada, sve je onlajn. Jednostavno je to pravac kojim svet ide. Mislim da onlajn upoznavanje igra istu ulogu koju je nekada imao odlazak na ples. Ne upoznajem ljude onlajn, udata sam pa je važno da to napomenem (smeh), ali sam dosta istraživala kroz razgovore sa prijateljima i ono što sam shvatila jeste da i dalje postoji taj trenutak susreta pogleda, samo je sada na drugom mestu. Ranije biste na drugom kraju prostorije spazili nekoga, pogledi bi vam se sreli i onda biste se upoznali. A sada prvo razmenite podatke o sebi pa se onda srećete sa osobom da vidite da li postoji hemija. To je u nekim slučajevima problem jer mi je mnogo prijateljica reklo da su preko poruka imale sjajan utisak, ali kada bi se srele sa čovekom u baru, znale bi istog trenutka da to nije to. Mislim da je to jedini veći problem jer ne možete preko ekrana da osetite da li hemija postoji ili ne. A sa druge strane imate prednost jer saznajete odmah za neke stvari – koliko nas je palo na početnu hemiju da bismo onda otkrile da ispod toga i nije baš sve dobro kako se čini. U svakom slučaju, ljubav je teška stvar i ostvarujemo je najbolje što možemo u vremenu u kom živimo.

Ja glasam za staromodni način jer mislim da je osnovna privlačnost jako važna. Vratimo se knjizi – kako je tekao proces od inicijalne ideje do ovog trenutka sada kada je držimo u rukama?

Neverovatna je to stvar, evo mog primerka, predivan je. Sve je to poput magije. Imala sam ideju u glavi, zatim nekoliko beležaka... Planiram knjige veoma opsesivno. Volim da razvijam radnju, prava sam štreberka po tom pitanju. Provedem nekoliko nedelja razmišljajući o zapletu pre nego što sednem i počnem sa pisanjem. Koristim nekoliko sistema. Imam tablu sa karticama o važnim tačkama u zapletu, ali to mi nije dovoljno pa snimam ideje u telefon i zapisujem beleške svuda po kući... Koristim sve moguće načine kako bih oblikovala zaplet i dala mu najbolji mogući tok. Važno mi je da postoji mapa pisanja pre nego što započnem sam proces. Malo sam i sujeverna tako da ne sednem da pišem sve dok mi se ne javi ideja za prvu rečenicu. Time skidam mnogo pritiska sa sebe jer imam rečenicu na koju mogu da dodam nove rečenice. Zatim sledi mnogo oblikovanja i prepravljanja, na kraju je tu urednički proces i bum – stigli smo do knjige. Posebno sam uzbuđena kada vidim koricu knjige jer neko vizuelno prikaže vaše likove, a ja sam veoma netalentovana za vizuelnu umetnost.

A sada bih prešla na pitanja gledalaca. Heder pita koja ti je omiljena knjiga iz serijala o kupoholičarki i ko ti je omiljeni lik?

Ovo je prilično okrutno jer sve sveoje knjige doživljavam kao svoju decu, ali ako moram da izaberem jednu, onda bi to bila prva knjiga jer sam tu prvi put srela Beki. I navela bih „Božić kod kupoholičarke“, poslednju knjigu, jer nikada do sada nisam napisala potpuno božićnu knjigu. Mnogo volim Božić i sve te božićne filmove sa mnogo snega, džempera i svi likovi pronalaze neko razrešenje na kraju.

Što se likova tiče, sve ih volim naravno, ali ipak moram da izaberem Beki.

Megan pita da li postoje filmovi koji su u procesu stvaranja zasnovani na nekoj od tvojih knjiga?

Postoji mogućnost. Do sad je snimljena „Kupoholičarka“ i prošle godine je ekranizovan roman „Umeš li da čuvaš tajnu?“. Nekoliko filmova je u različitim fazama, ništa još uvek ne mogu da potvrdim, ali nadajmo se da će biti realizovani.

Da li si razmišljala da napišeš roman koji će se dešavati u vreme pandemije korona virusa?

Kada smo bili u prvom talasu imala sam ideju i napisala delove dnevnika kupoholičarke tokom pandemije i objavila sam ih onlajn kao poklon svojim čitaocima da ih malo razveselim. Knjiga na kojoj trenutno radim verovatno neće imati nikakve veze sa kovidom jer ni sama lično nisam proživela celu priču. Nadam se da će kraj pandemije biti uskoro i da ću moći da procesuiram celu priču pa tek onda da pišem o njoj. Mislim da će to što smo živeli u ovo čudno, čudno vreme uticati na svačiji rad jer smo naučili mnogo o sebi, svojim bližnjima, susreli se sa gubicima. A rezultat toga ne moraju nužno da budu romani koji će govoriti o pandemiji.

Izvor: youtube.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: John Swannell