Danas je u Delfi Caféu u SKC-u održana promocija romana „Žena koja plače“ kubanske spisateljice Soe Valdes koja je za ovu priliku doputovala iz Pariza gde živi otkako je emigrirala iz rodne Kube.
Izuzetno simpatična i neposredna spisateljica (rođena 1959) spremno je odgovarala na brojna pitanja, dok je prevoditeljka njenog romana Bojana Kovačević Petrović dala osnovne biografske podatke o Laguninoj gošći.
Kovačevićeva je nazvala Valdesovu književno-političkim glasom Kube iako već 25 godina živi u Parizu, a u zavičaju je zabranjeno objavljivanje njenih dela i onemogućen joj je povratak na Kubu. Prema rečima prevoditeljke, književnica je diplomirala na filološkom fakultetu i između 1983. i 1988. radila je pri UNESKU i u Odeljenju za kulturu kubanske misije u Parizu.
Prvi roman je objavila sa 20 godina, a kada je sa 26 objavila drugi „Ništavilo“ (u Srbiji ga je izdala Paideia) stekla je svetsku slavu. Tada joj je otvoren put u svet a zatvoren povratak na Kubu. Taj roman je preveden na 30 jezika, a autorka je dobila nadimak „kubanski ciklon“.
Od tada napisala je 22 romana, četiri zbirke priča, pet pesničkih knjiga i dve knjige za decu. Predavala je na mnogim evropskim univerzitetima, a univerzitet Valansijen u Francuskoj dodelio joj je titulu počasnog doktora.
Takođe, dobitnica je Legije časti za književnost i Velike zlatne medalje grada Pariza za doprinos ljudskim pravima i za blistavu književnu karijeru.
Roman „Žena koja plače“, kako je kazala Kovačevićeva, opisuje fatalnu ljubav između Pabla Pikasa i Dore Mar, kao i tužnu sudbinu ove izuzetno talentovane umetnice koja se, nakon što ju je Pikaso napustio, povukla iz javnosti i prestala da se bavi fotografijom za koju je stekla reputaciju jednog od najvećih umetnika u toj tehnici nadrealističkog pravca.
Valdesova je za ovo delo, koje je objavljeno prošle godine, dobila prestižnu špansku nagradu Asorin, a autorka je rekla da je to delo planirane trilogije o umetnicama koje su istovremeno između dva rata živele u Parizu i svaka u svom domenu bile izuzetno cenjene.
Valdesova je istakla da je pišući priču o ljubavi Dore Mar i Pikasa nastojala da dočara epohu u kojoj se priča odvijala, a unela je i autobiografske elemente jer je tokom pisanja romana u privatnom životu prolazila kroz krize slične krizama njene junakinje.
Na pitanje na koji način je knjiga promenila njen život, autorka je odgovorila da je uticala na njen emotivni život, pre svega u domenu ljubavi i promena koje su usledile u njenom privatnom životu.
Ona je najavila da će uskoro početi da piše roman o kubanskoj umetnici Lusiji Kabrera koja je živela u Parizu u istom periodu kad i Dora Mar.