Snovi o detaljima i vreme velikih nesreća

Nuria Pradas priča priču o istoriji prodavnice odeće „Santa Eulalija“ u romanu koji prikazuje Barselonu s početka 20.veka
 
Roman „Snovi po meri“ Nurije Pradas počinje prikazom sjaja dvadesetih godina kroz priču o prodavnici modne odeće „Santa Eulalija“. Priča prati dešavanja s početka prošlog veka u Barseloni, tokom kojih je buržoazija prošla sve: od oblačenja po meri do preživljavanja strahota Građanskog rata i posleratnog stanja, koje je većini donelo nesreću, a prvenstveno radničkoj klasi. Spisateljica je pronašla inspiraciju u istoriji firme koja je organizovala prvu modnu reviju u gradu 1926. godine što je bio početak razvoja visoke mode. Ova firma nikada do sada nije zatvorila svoja vrata i danas nudi luksuznu robu u trospratnoj zgradi na vrhu ulice Grasia.

Glavni lik je Andreu Molins – ime je izmišljeno ‒ zasnovan je na liku dede današnjeg vlasnika Luisa Sansa. Roman „Snovi po meri“ prati dešavanja u jednoj gradskoj porodici tokom burnih godina, ali i živote zaposlenih u prodavnicama „Santa Eulalije“ koje su se u početku nalazile u ulici La Bokerija. Pozadina je istinita, ali svi likovi su izmišljeni. Jedan od likova je Laja Kalvet, koja porodicu poznaje od malih nogu. Njena majka je jedna od radnica u firmi, i ona počinje da uči posao da bi postala direktorka prodaje.

Pored luksuznih haljina koje su tokom srećnih dvadesetih godina oblačile gospođe, i uniformi koje je prodavala „Santeulalija“ nakon što je država preuzela firmu – u tom periodu joj je i ime bilo oskrnavljeno – knjiga otkriva i odnose između porodice vlasnika i zaposlenih. Pradas, koja se tokom istraživanja za roman susrela sa penzionisanim radnicima, kaže da je vlasnik „bio čovek koga su svi voleli, i pored svih svojih mana, bio je izuzetno darežljiv“. Sadašnji vlasnik, takođe Luis Sans, zahvalan za autorkinu zainteresovanost da ispriča priču o ovoj kući, nije oklevao da joj omogući da stupi u kontakt sa penzionisanim radnicima, kako bi joj dočarali život u „Santa Eulaliji“. Specifičnost dvoje bivših radnika, donela im je važne uloge u romanu, objašnjava Pradas, koja ih je predstavila kao Hermana i Damiju.

Priče penzionisanih radnika su joj pomogle da oseti atmosferu koja je vladala u prodavnici; ispričane su mnoge anegdote, od kojih su neke postale deo romana, na primer priča o poseti Karmen Polo, Frankove supruge. Po romanu, Andreu Molins se pretvarao da je prijatelj režima, pa je kao kompromisno rešenje, Karmen Polo poslao kod dizajnera firme i svog zeta, Ferana Klosa. Prethodno je naredio da se sakriju svi najvredniji modeli, jer je gospođa Franko bila poznata po tome da ne plaća. Tom prilikom je doživela i scenu u liftu prodavnice, jednom od prvih liftova u Barseloni, koji se pokvario u najgorem trenutku.

Zabranjene ljubavi, nepriznata deca, rasturena prijateljstva i sporni odnosi čine okosnicu ove sapunice koja prikazuje buržoaziju i radničku klasu sa svim njihovim vrlinama i porocima. Roman ostavlja bez daha kada dođe do opisa surovosti Građanskog rata i diktature, tokom kojih su mnogi životi prekinuti, snovi uništeni, počinjene mnoge nepravde i mnogi ljudi eksploatisani. Nakon proživljenih nedaća, istovremeno sa prebacivanjem prodavnice u ulicu Grasia, junakinja napušta grad sa namerom da započne novi život i u svoju nesrećnu priču udahne malo nade.

Odlike jedne epohe

Knjiga govori o popularnim ličnostima Barselone, poput La Monjos, ali i o znamenitim mestima kao što je „London Bar“ ili neprevaziđena „La Criolla“. Istorija mode, takođe, donosi svoje izuzetne ličnosti, kao što je francuska dizajnerka Vione, druge kuće visoke mode poput „El Dique Flotante“ ili „Asunción Bastida“, akademija „Carme Martí“ po kojoj je sistem za izradu modela dobio ime ili pozamanterija „Soler“ u ulici Pi.

U prostorijama sadašnje prodavnice još uvek se mogu pronaći tragovi prošlosti: na primer, tu je veličanstveno stepenište od punog, tamnog drveta, koje se čuva još iz zgrade u ulici La Bokerija, i „zaslužuje svoje mesto u knjizi“, naglašava Pradas. U ključnom trenutku Laja Kalvet i Roser Molins su na ovom stepenštu ukrstile poglede nakon što su po prvi put u prodavnici ugledale Ferana Klosa, čudaka iz dobre kuće koji će vremenom postati glavni dizajner u „Santa Eulaliji“ i član porodice.

Za autorku, roman predstavlja „istoriju Barselone koja je takva kakva jeste zahvaljujući porodicama koje su očuvale duh grada, prevladavajući sve teškoće“. Porodica Sans je 1944. osetila da je njihova budućnost u ulici Grasia. I danas se nalaze na istom mestu.
 
 Izvor: elpais.com