Slobodan Bubnjević: Nuklearna energija je možda jedina šansa čovečanstva za budućnost

Pisac knjige „Alhemija bombe“ Slobodan Bubnjević kaže da danas živimo u svetu koji u pogledu nuklearne energije ima dva puta – jedan nas vodi ka samouništenju, a drugi je možda naša jedina šansa za budućnost.



Bubnjević je rekao Tanjugu da je to razlog zašto se sada reditelj Kristofer Nolan sa filmom „Openhajmer“, kao i brojni drugi umetnici, vraća na tu temu „koja nije ispričana dobrim delom zbog toga što zahteva upućenost u neka naučna znanja“.

„Prošle godine smo videli, kad je izbio rat u Ukrajni, kako ta tema postaje vrlo važna velikom broju ljudi, iako smo mnogo decenija iza hladnog rata“, dodao je Bubnjević.

Stručni savetnik za komunikacije u Institutu za fiziku u Beogradu Bubnjević je primetio da u Srbiji nema mnogo knjiga napisanih na tu temu, odnosno „nema ništa sveže da je objavljeno, i sve je manje eskeprata u toj oblasti“.

„Bilo je logično da je potrebno za domaće tržište napisati sveobuhvatnu istoriju nuklearne ere, gde sam se potrudio da na što pitkiji i razumljiviji način široj čitalačkoj publici to predstavim, jer nema svrhe dati još jednu hermetičnu i zatvorenu knjigu“, naveo je Bubnjević.

Sa podnaslovom Prva i sveobuhvatna istorija nuklearnog doba, Bubnjevićeva „Alhemija bombe“, nedavno objavljena za Lagunu, prikazuje dramatičnu istoriju nuklearne ere, kroz dvadeset toponima kakvi su Hirošima, Černobilj i Fukušima.

Nekadašnji saradnik Centra za promociju nauke, povremeni autor članaka za američki časopis Fizika danas (Physics Today), i druge, kao i urednik portala Nauka kroz priče, Bubnjević prati temu nuklearne energije već dve decenije i imao je priliku da boravi nekim reaktorima.

Bubnjević ističe da je tek radeći na knjizi imao priliku da vidi „ogroman uticaj nuklearnog oružja na savremeni život, koliko se različite kulturne reference, društveni odnosi i međunarodna politika oslanjaju na ovu temu“.



„Kad uđete u to, počnete da gledate malo drugačije na svakodnevicu“, naglasio je pisac.

Prema njegovim rečima, „Alhemija bombe“ je jedinstvena po tome što „prikazuje i istoriju razvoja reaktorskih tehnologija i nuklearnih oružja, jer su reaktori i bombe vrlo retko u jednoj knjizi“.

Govoreći o Nolanovoj drami o američkom fizičaru Robertu Openhajmeru, uključenom u projekat „Menhetn“ i jednom od najzaslužnijih za izradu prve atomske bombe tokom Drugog svetskog rata, Bubnjević je ocenio da je film prikazao događaje koji su imali uticaj na drugu polovinu 20. veka i vreme u kome živimo.

Bubnjević je podsetio da su fizičari tragajući za rešenjem pitanja kako izgleda atom došli do kvantne revolucije „i gotovo slučajno otkrili kakva se tajna krije u atomskom jezgru, šta može iz njega da se oslobodi“.

„To je u velikoj meri bilo neočekivano pred Drugi svetski rat. Tema je zaista fascinantna. To je tajna koja menja sve što ste znali. Da je moguće osloboditi takvu ogromnu energiju, kao tokom projekta ‘Menhetn’ je nešto što menja svet“, naglasio je autor.

Prema njegovim rečima, Openhajmer je bio „specifična, kontroverzna ličnost“.

„Bio je spreman da učestvuje u projektu, da ne bi (Adolf) Hitler i nacisti prvi pošli do takvog oružja, ali nije imao drugi element koji su imali ostali i ukazivali da s tim mora da se prestane, jer je previše opasno“, naveo je Bubnjević.

Openhajmer je „bio spreman da ide do kraja i u tom smislu su ga američke vlasti iskoristile“, a Bubnjević je primetio da je to kao finu igru i psihološku dramu primetio i Nolan.

Bubnjević je ocenio da danas živimo u svetu koji u pogledu nuklearne energije ima dva puta – jedan nas vodi ka samouništenju, a drugi je možda naša jedina šansa za budućnost.

„Svet koji ima osam milijardi ljudi ne može opstati sa sadašnjim izvorima energije, ako se ne osloni na nešto kao što je energija atoma. Put u budućnost vodi ka boljem razumevanju, većoj bezbednosti i primeni ovog saznanja na način koji bi bio mirnodopski“, ocenio Bubnjević.

Iako smatra da još nismo društveno i tehnološki u stanju da se nosimo sa tim, Bubnjević ističe da „budućnosti ima, ako prevladamo tu barijeru“.

Govoreći o pojavi superćelijskih oluja i problematici globalnog zagrevanja, Bubnjević je naveo da smo „već podigli srednju globalnu temperaturu za jedan stepen, zahvaljujući oslobađanju ugljen disoksioda i spaljivanju fosilnog goriva“.

„Da li ćemo doći do 1,5 ili dva stepena povećanja, od toga zavisi kakva će nam klima biti u budućnosti. Ovo što sada vidimo su već prve naznake klimatskih promena“, ocenio je Bubnjević.

Ocenivši to kao pseudonauku, Bubnjević je naveo da je „činjenica da postoje organizovane grupacije, i to je u nekoliko afera pokazano na sudovima, da neki od poznatih klimatskih skeptika dobijaju novac od zainteresovanih strana, koji sagorevaju fosilna gorova i imaju interes da se to i dalje nastavi“.

Prema njegovim rečima, za one koji su navikli i komfornije im je da ostanu u jednom uverenju, „uvek ćete imati ljude koji zagovaraju to mišljenje u politici i društvu“.

„Živimo u izrazito pitomom delu sveta. Ovo je jedna od najlepših zemalja na svetu. Nemamo superrazorne zemljotrese, vulkane, tornada. Priroda je vrlo pitoma i blagonaklona prema čoveku i ljudi su navikli da nema direktnog ugrožavanja svakodnevnog života“, primetio je Bubnjević.

Kada počnu da se dešavaju drugačije stvari ljudi pokušavaju da ih objasne, i Bubnjević podseća da „onda imate zagovornike različitih zavera koji kažu: ‘Niste vi krivi, nego neke zle sile su uspele veštački da to promene’“.

Prema njegovim rečima, „ironija je htela da je delovanje čoveka pokvarilo klimu, dovelo je do toga da imamo veći broj ekstremnih klimatskih situacija, direktno to osećamo i biće ih sve više“.

„Ovo je najhladnije leto koje ćemo pamtiti, jer će svako sledeće biti sve ekstremnije. Što se pre odmaknemo od samozavaravanja da nas neko truje namerno, onda ćemo početi malo više da se adaptiramo na situaciju“, zaključio je Bubnjević.

Izvor: Tanjug