Simona Arnstet: Obožavam da pišem o jakim ženama

Simonu Arnstet, spisateljicu i psihologa, predvodnicu švedskog romantičnog talasa koji u svetu stiče sve veću popularnost, čitaoci u Srbiji upoznali su kroz romane „Sve ili ništa“ i „Samo još malo“, koji nisu tipičan čiklit, već su i društveno angažovane knjige, jer ukazuju na neke važne probleme sa kojima se i žene i muškarci u savremenom društvu susreću.

Foto: Kate Gabor
 

Simona je suosnivač Švedske akademije romanse, književne akademije čiji je cilj da promoviše žanr ljubavnih romana u ovoj zemlji poznatoj po trilerima.

Glasnogovornica je knjiga koje pišu žene, za žene, o ženama. A takve su i njene junakinje – pomalo netipične za žanr čiklita: samosvesne, trezvene, odgovorne, sa jasnim ciljem pred sobom. Taj cilj ne mora uvek biti ljubav za sva vremena, ali mora da bude priča sa srećnim krajem.

Simoni Arnstet u intervjuu za Bukmarker koji prenosimo u celini priča o izazovima koje posao pisca nosi sa sobom i otkriva zašto je mnogo teže napisati srećan nego tužan kraj.

Kako i zašto ste se opredelili da pišete ljubavne romane? Nema mnogo skandinavskih autora ovog žanra.

Znam! Ponekad ne mogu da verujem da sam to uradila! Da sam počela da pišem romanse i da su moje knjige pronašle put do čitalaca. Dok sam odrastala, uvek sam mislila da ću pisati nešto drugo, možda krimi romane ili književno zahtevnije žanrove. Ali jednog dana mi je sinulo: OBOŽAVAM da čitam o jakim ženama, ljubavi, humoru i strasti, i apsolutno žudim za optimističnim krajem. Trebalo bi tako nešto da napišem. Švedski ljubavni roman. Počelo je kao hobi, radila sam i imala dvoje male dece, sedela sam za kuhinjskim stolom dok sam pisala, ali je to preraslo u sveprožimajuću strast.

Jednom ste izjavili da je mnogo teže napisati priču sa srećnim krajem nego krimi misteriju. Šta je ljubavnu priču čini težom za pisanje?

Obožavam da pričam o ovome! Zaista mi je lakše da napišem sve te jezive stvari, da pišem o ubistvima i haosu, nego o poljupcima i erotici. Takođe verujem i da je mnogo lakše napisati nesrećan ili tragičan kraj. Napisati romantičnu scenu, ljubavnu priču sa srećnim krajem je, barem za mene, mnogo teži, veći izazov. Smatram da pisanje o sreći zahteva više iskrenosti. Čitaoci će prozreti pisca koji nije iskren. Morate da budete stopostotno autentični i hrabri da biste pisali o ljubavi, strasti, ali i da biste napisali srećan kraj priče.

Licencirani ste psiholog i kognitivno-bihevioralni terapeut. Koliko Vam je to iskustvo pomoglo pri stvaranju priča i kreiranju likova?

Ovo je odlično pitanje! Baš sam o tome nedavno razgovarala sa prijateljima koji su pisci. Kao psiholog, navikla sam da se bavim „detektivskim poslom“ da bih otkrila istoriju, iskustva i konflikte neke osobe. Ta veština mi je vrlo korisna kao piscu pri stvaranju uverljivih i složenih likova, koji će se pritom dopasti čitaocu. Znam mnogo o tome kako ljudi reaguju u različitim tipovima situacija i kriznim momentima. Volim i da ubacujem psihologe u svoje romane, uvek budu veoma kul i superpametni (smeh).

Vaša junakinja Leksija iz knjige „Sve ili ništa“ nije tipičan glavni lik ljubavnih romana, ona ne potpada ni pod fizičke ni pod psihičke stereotipe koji se vezuju za ovaj žanr. Mislite li da su se zato mnoge čitateljke poistovetile s njom i njenom pričom?

Gospode, obožavam Leksiju! S njom baš možete da se poistovetite, zar ne? Ona je jaka ali ranjiva, pametna ali brižna. I strastvena i dobra i na mukama. U stvari, ona je vrlo moderna junakinja ljubavnog romana, puna mana, ali i veoma srčana i odlučna da uspe na poslu koji je izabrala i koji voli. Lično više volim da čitam o ženama sa kojima mogu da se poistovetim. Mnogi misle da su junakinje ljubavnih romana u očajničkoj potrazi za ljubavlju, ali za mene su one nešto sasvim suprotno. One žele da postanu najbolje verzije sebe, one su sposobne, željne da budu samodovoljne i nezavisne. Za mene je junakinja ljubavnog romana izdržljiva i istrajna. I neko sa kim možete da se poistovetite. Mislim da zato čitaoci vole ove priče.

Šta je pisanje unelo u Vaš život, šta ste novo naučili pišući?

Pisanje mi je sve na svetu. Imam dva odrasla sina i naravno da su oni ljubav mog života, ali pisanje je odmah na drugom mestu. To je kao disanje. Potrebno mi je. Od kada sam postala pisac, a isključivo se time bavim od 2013, postala sam svesna svojih vrednosti, shvatila do čega mi je stalo u životu, a šta mi nije potrebno. Trudim se da živim u skladu sa sobom. Takođe sam naučila i da verujem svojim instinktima. Niko nije verovao u švedske ljubavne romane kada sam počinjala, a sada je to žanr koji cveta.

Šta čitaoci mogu da očekuju od Vašeg drugog romana „Samo još malo“?

Oh, obožavam ovu knjigu! Moji čitaoci mogu da očekuju još jednu junakinju „na mukama“, Stelu. Obožavam sve svoje likove, i muške i ženske, i u svaki unosim delić sebe. U „Samo još malo“ upoznajemo Stelu koja ostaje bez momka, posla i kuće za veoma kratko vreme. Ona je gradska devojka puna samopouzdanja, voli svoje štikle i markirane torbe, ali ova dešavanja će potpuno poremetiti njen život. Ona beži u malenu brvnaru u gradiću u kojem je odrasla njena veoma misteriozna i zahtevna majka. Tamo će Stela upoznati tužnog, ekološki osvešćenog farmera. Oboje moraju ozbiljno da porade na potrazi za smislom. Bilo mi je vrlo zabavno dok sam pisala ovu knjigu! Dosta sam istraživala.

Za čime kao čitalac tragate u knjigama?

Tražim isto što i većina čitalaca: dobru priču koja vas „ne pušta“, zanimljive glavne junake, sjajne sporedne likove, mnogo humora, pametne i brze dijaloge, ljubav, strast, osećaj hitnosti i SREĆAN KRAJ. U stvari, volim da čitam isti tip knjiga kakve i pišem: romane sa mnogo strasti, mnogo humora. Ali takođe uživam i u dobrom krimi romanu ili zanimljivoj biografiji. Čitam mnogo, različite tipove knjiga. Verovatno sam poprilično tipičan čitalac.

Koji su Vaši omiljeni pisci ili autori na koje se ugledate?

Čitam mnogo, i imam mnogo omiljenih pisaca! Na primer, švedske autorke Osu Helberg, Saru Luvestam i Emu Hamberg, američke spisateljice ljubavnih romana Tesu Der, Džuliju Kvin i Ališu Rai, autorku krimi romana Karin Sloter, romanopisca Lijen Morijarti. Imam gomile i gomile knjiga, posvuda.

Na čemu trenutno radite?

U Švedskoj je nedavno objavljen moj roman „Kraljica noći“. Ali takođe radim i na nečemu sasvim novom. Obično ne govorim nikome na čemu trenutno radim, zato što mi se čini kao da mi deo energije nestane svaki put kad pričam o tome. Ali mogu mojim srpskim čitaocima malo da zagolicam maštu: prvi put nakon mnogo godina vraćam se svojim spisateljskim korenima…

Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 16