Šeron Stoun o lepoti drugog života – 1. deo

Višestruko nagrađivana glumica Šeron Stoun privukla je pažnju svetske javnosti kada je prekrstila noge u filmu „Niske strasti“; punih trideset godina smatraju je seks-simbolom starog dobrog Holivuda. U 63. godini napisala je zapanjujuće iskrene memoare, potvrđujući da još uvek ume da zapanji ljude.

Šeron Stoun se javlja preko Zuma brzinom od milion milja na sat; vešto se izvlači iz zamki koje joj postavljam, čarobna je i nepredvidiva, ekstatična, pa i pomalo drska, katkad potresena skoro do suza, tu i tamo besna, što sve upotpunjuje anegdotama o slavnim ličnostima, tako da sam jedva dočekao da to sve objavim. (Napomena: intervju je objavljen u martu 2021. godine, prenosimo vam deo razgovora.)

Proslavlja 63. rođendan kod kuće, u Los Anđelesu, a njeni prijatelji i rodbina šalju joj „neverovatno slatke video-snimke! Ovo je bila baš gadna godina zbog kovida, tako da ne mogu da vidim svoje prijatelje. Probudila sam se kasno... i svi su se baš potrudili, šalju mi urnebesne video-snimke. Smejala sam se do suza. Toliko ljubavi! Prosto osećam koliko me svi oni vole!“

Prijateljica komičarka joj je „poslala snimak u kome peva maskirana u jednoroga“ (Šeron Stoun objašnjava uz osmeh prave filmske zvezde), istopolni par prijatelja joj je poslao snimak u kome su oni, njihovo dete i njihov pas obučeni „kao Limenko iz ’Čarobnjaka iz Oza’“ (što ju je od srca nasmejalo), kolega iz Netfliksove serije „Retčedova“ poslao joj je snimak u kome je „snimio sebe kako mi priča o tome kako sam mu na setu bila poput mame, šta sam sve uradila i kako sam mu pomogla u životu“ (zastaje na trenutak i pokušava da nežnim pokretima zaustavi suze), a (sada govori tiše, sa strahopoštovanjem) „drugarica iz Pariza mi je poslala snimak svoje ćerke, za koju me veže jedan čudan telepatski momenat kada je imala četiri godine. Živele su na Floridi, a ja sam se iznenada uspaničila, pozvala je i rekla: ’Proveri! Proveri šta radi!’ u trenutku u kom je ćerka pala u bazen i počela da se davi!“

Znam šta se pitate. Kako se Šeron Stoun drži ovih dana? Ova slavna lepotica, seks-ikona starog dobrog Holivuda, koja je prvi put privukla pažnju svetske javnosti na najšokantniji i najprovokativniji način koji se može zamisliti (te sad već davne 1992. godine) kao Ketrin Tramel iz „Niskih strasti“. Ketrin je prelepa, seksualna predatorka koja radi kao psiholog za serijska ubistva i zavodi detektiva koji je juri (Nika Karana, koga glumi Majkl Daglas) i potom tokom scene ispitivanja njega, i celokupnu publiku filma, omađijava kada prekrsti noge sedeći bez donjeg rublja.

Dvanaest glumica je odbilo ulogu pre nego što je Daglas popustio i dozvolio joj da dođe na audiciju. „Nije želeo ni da uradi probnu scenu sa mnom. Hej, ja sam bila niko i ništa u poređenju sa njim, a ovo je bio baš rizičan film“, priseća se slavna glumica. Iako se Šeron Stoun naknadno dokazala kao glumica nesumnjivog talenta (41 nominacija i 10 nagrada, među kojima i Zlatni globus za ulogu u „Kazinu“ Martina Skorsezea govore u prilog tome), „Niske strasti“ su sigurno uticale na to kako je javnost percepira. Dakle, evo nas, skoro tri decenije kasnije, razmišljamo o ženi koja je postala poznata ne samo po svom zapanjujućem izgledu već i po seksualnosti koju je njen prodoran nastup uneo u popularnu kulturu, i i dalje se pitamo… Kako se ona drži?

Ma znate već i sami: potpuno i nestvarno je lepa. Da se držim ustaljenih konvencija i dopustim sebi da dodam „za njene godine“ prosto ne mogu. To nije nimalo bitno. Šeron Stoun u potpunosti obara s nogu po svim kriterijumima – njena koža blista, ima izražene jagodice – i uprkos tome što se trudim da ne proučavam njeno lice kako bih pronašla tragove zatezanja lica, za šta je uvek tvrdila da nije radila... ne nalazim ništa.

Znam da je imala operaciju na grudima. Ta operacija je trebalo da bude isključivo rekonstruktivna, i usledila je nakon uklanjanja tumora 2001. godine koji je, iako je bio dobroćudan, bio „ogroman, veći od same moje dojke“. Međutim, nakon što se probudila posle operacije, otkrila je da je njen hirurg „mislio da ću izgledati bolje sa većim, ’boljim’ sisama. Kada sam skinula zavoje, otkrila sam da imam za čitav broj veće grudi, za koje je on rekao da se ’bolje slažu sa širinom mojih kukova’. On je izmenio moje telo bez mog znanja ili pristanka.“

S tom pričom sam već upoznata jer sam je pročitala u njenim memoarima „Lepota drugog života“ – veličanstvenom, jogunastom, sirovom prikazu života koji je započela u siromaštvu u malom gradu u Pensilvaniji, u blizini zajednice Amiša, a koji je zatim vodila kao manekenka u Njujorku osamdesetih godina, kada se između kastinga vozila na rolerima „da bi smršala“, a zatim kao zvezda filma „Niske strasti“, kao žena koja je uzbudila, očarala i uzburkala Holivud.

„Lepota drugog života“ je, dakle, zvanična tema ovog intervjua. Knjiga počinje tako što glumica 2001. godine, u 43. godini života, leži u bolničkom krevetu, a doktor je obaveštava da je doživela izliv krvi na mozak. Ona trpi jake bolove, suočava se sa smrću, uplašena i usamljena... Uz sve to je i besna, jer je doktor zgodan, a ona nije u stanju da flertuje.

Nakon ove epizode upoznajemo se sa pričom o prošlosti njene porodice. Susrećemo se sa elegantnom i bogatom bakom po ocu, koja je nosila modele Elze Skjapareli, a koja je sav novac izgubila kada je njen muž, a glumičin deda, umro, ostavljajući bogatstvo koje ona, kao supruga, nije mogla da nasledi; a tu je i predatorski nastrojen, nasilan deda po majci, od koga je Dot, Šeronina majka, pobegla tako što se udala za Šeroninog oca Džoa, kada je Dot imala 16 godina, koji je zlostavljao Šeroninu mlađu sestru Keli u njenom prisustvu kada je imala osam, a Keli pet godina. U školi je bila previše bistra, ali i previše čudna („pravi ekscentrik“), pa joj taj period nije bio previše drag. Učestvovanje na izboru za mis u tinejdžerskim danima ju je usmerilo ka manekenstvu – međutim, tek nakon što je njen stariji brat Majkl uhapšen i smešten u zatvor zbog dilovanja droge, roditelji su pomislili da bi njihova ćerka mogla da bude bezbednija u Njujorku (osamdesetih godina), što ju je dovelo do uloge u filmu Vudija Alena, koji joj je otvorio vrata ka Holivudu, nakon čega je usledilo krvarenje u mozgu i moždani udar koji su je zamalo ubili, zamalo... I sve to vodi do sadašnjeg trenutka. Na neki način.

U „Lepoti drugog života“ priča je pomalo rasplinuta, a na momente čak i nejasna – veoma često iz pravnih razloga – ali vam to neće smetati zato što je knjiga puna predivnih zapažanja. Pronaći ćete fantastične fraze i opise, poput opisa Lele, bake koja je nosila Skjapareli modele: „Smatrala sam je sposobnom da skine mesec sa neba“ i opisa komšinice: „Tako je radoznala da njuši kad prdimo da bi znala šta smo ručali“. Naletećete i na poneki trač o slavnim ličnostima (navodno joj je grozni Stiven Sigal rekao da mu remeti njegov „či“). U jednom momentu glumica čak kontemplira o stanju u kome se čovečanstvo nalazi. Ova knjiga je duhovita, šokantna, ali je pre svega – odlična.

U isti mah i jesam i nisam iznenađena činjenicom da je Šeron Stoun sama napisala ovu knjigu. Iznenađena sam zato što sam mislila da sve slavne ličnosti unajme pisca iz senke za memoare; a nisam iznenađena zato što ima nečeg toliko ličnog u ovoj knjizi, što niko drugi osim nje ne bi mogao da napiše.

„Izvinite ako moje zapažanje zvuči snishodljivo“, kažem joj.

„Niste snishodljivi! Uopšte niste dužni da znate da li sam pismena.“

Da li je Šeron Stoun nervozna zbog reakcija na... razuzdanu sirovost svoje knjige? Koliko god bila iskrena prema sebi, podjednako je iskrena (kada to njeni advokati dozvoljavaju) i o drugima: slavnim osobama, facama iz filmske industrije, porodici. To je stepen iskrenosti koji nije uvek laskav. „Pa, govorim o teškim temama. I onda isplivava  glas koji ljudima deluje zastrašujuće. Taj tigar! Taj okrutni tigar! Dalaj Lama mi je često govorio: ’Tigar se nikada ne izvinjava.’ Dakle, morate da budete nemilosrdni u načinu na koji pristupate ovoj vrsti istine. Rekao mi je da sam posebno biće koje u isti mah uništava i stvara. I da će uticaj razaranja koje dolazi uz ono što stvaram uvek delovati kao napad tigra, da će neko zbog toga stradati, i upravo u tome i jeste poenta. To je postala svrha mog života nakon smrti [nakon moždanog udara]. On kaže da će se to dogoditi svaki put kada uradim nešto slično, da će doći do povratne reakcije... Mnogi su mi pretili zbog ove priče.“

„Ko?“, pitam. „Ne mogu da vam kažem.“

Glumici je prećeno baš zbog sadržaja knjige... „Ne mogu o tome da raspravljam. Ali mogu vam reći da su mi u životu mnogo puta pretili.“

Kažem joj da, kao neko ko je upućen u njenu karijeru i uspon, ne mogu to da zamislim; kako je se sećam još od kada je izašao film „Niske strasti“ i kako mi se tada činilo (imala sam 19 godina) da je slika i prilika snage, seksualnog samopouzdanja, glamura i uspeha, i kolika je to bila inspiracija mladim ženama. Kako bi se neko ko je naizgled moćan istovremeno mogao osećati ugroženo?

„Zamislite samo kako su me tretirali nakon tog filma.“

Uprkos komercijalnom uspehu filma „Niske strasti“, Šeron Stoun je zbog njega bila ismevana u Holivudu, podrugivali su joj se, bila je odbačena – iako njen kolega Majkl Daglas nije dobio isti tretman. „Kada sam 1993. godine nominovana za Zlatni globus i kada sam ušla u najuži krug za ovu nagradu, svi su se smejali. Bilo je zaista teško biti u mojoj koži nakon što je taj film izašao“, priseća se Šeron Stoun.

A šta ona o tome misli, zašto su ljudi bili tako puni prezira prema njoj? „Verovatno su mislili da sam to ja. Hteli su da veruju da sam ja taj filmski lik.“

Ali mnogi od njih rade u filmskoj industriji i znaju kako glumački svet funkcioniše! „Lakše je bilo poverovati da sam ja bila isto što i taj lik iz filma.“

Lakše nego da poveruju u glumičin talenat? „Zar to nije uvek tako? Nije kao da žene na sve strane dobijaju pohvale tipa: Čestitamo, tako si j**eno talentovana, nismo to mogli ni da zamislimo!“

Kažem kako je to još teže ukoliko je žena i lepa. Pozivam se na deo knjige u kojem Šeron Stoun govori o svojoj tetki Voni, koja je imala težak život, delimično i zbog toga što je bila lepotica, i načinu na koji ju je okolina zbog toga doživljavala. „Postoji mnogo predrasuda protiv pravih lepotica“, napisala je Šeron Stoun o svojoj tetki Voni. „Ona je to uvek uspevala da prozre.“

„Moja tetka je bila lepa. Baš, baš lepa“, kaže slavna glumica. Ali i ona je lepa i verovatno je zbog toga doživela iste takve vrste predrasuda? Šeron Stoun gleda direktno u mene.

„A vi. Pogledaj se. Ne smeš pokazati da si pametna. Pogledaj se. Ne smeš biti u stanju da se ostvariš. Pogledaj se.“

Osećam se postiđeno, polaskano, tužno. To se na meni vidi.

„Tačno tako“, kaže Stounova. „Pogledaj sebe.“

Autor: Poli Vernon
Izvor: thetimes.co.uk
Prevod: Kristijan Vekonj