Neke od najboljih, najinteresantnijih svetskih biblioteka ne se nalaze u grandioznim zgradama koje su ispunjene obimnim kolekcijama, one su smeštene u male prostore i posvećene su začuđujuće specifičnim delima. Postoje biblioteke koje su fokusirane na lezbijsku istoriju, i neke koje skupljaju naslove koji se vezuju za ljudsku maštu. U bibliotekama koje su deo privatnih klubova ili neprofitnih organizacija, možete naći knjige posvećene magiji ili Karlu Marksu.
Mi volimo takve biblioteke i želeli smo da saznamo što je moguće više o tajnama koje kriju, stoga smo kontaktirali osam najspecifičnijih biblioteka i zamolili ih da nam otkriju najstarije naslove iz svoje kolekcije.
Saznali smo da neke od većih biblioteka u svom katalogu drže drevne kuvare, prosvetljujuća jevanđelja, grčke studije o biljkama, i priličan broj tabli sa tekstom na klinastom pismu. Ali manje bibloteke s kojima smo stupili u kontakt imaju daleko jedinstvenija blaga. Neke od njih imaju takve kolekcije da nisu mogli da nam pruže precizan odgovor. Na primer, najstarija jedinica u Brautiganskoj biblioteci iz Vankuvera, koja skuplja neobjavljene rukopise, jeste dokument doniran 1990. godine, kada je biblioteka otvorena, ali ne postoji precizna informacija o njegovoj starosti. Biblioteka Vode, na Islandu, čuva primerke glečerske vode koja je skupljena između 2003. i 2007. godine, ali je nemoguće odrediti koji se deo istopljenog leda prvo formirao.
Međutim, većina biblioteka je imala spreman odgovor.
Skot Polar, Istraživački institut, muzej i biblioteka
Olus Magnus „Historia De Gentibus Septentrionalibus“, 1567
Olus Magnus je bio poslednji arhiepiskop u Upsali. Prognan je iz zemlje tokom reformacije kada je katolička crkva preuzela kontrolu nad većim delom Evrope. U izgnanstvu je napisao vodič o „severnjačkim narodima“ koji je opisivao običaje nordijskih naroda, od ratovanja, sportova do hrane i sujeverja. U njegovim delima se nalaze prvi zapisi o narodu Sami, i tokom dva veka „Historia De Gentibus Septentrionalibus“ bilo je glavno naučno delo o evropskim polarnim zemljama.
Biblioteka Poetske fondacije
Persi Biš Šeli, „Kraljica Mab“, 1829.
Džon Bruks je objavio ovu ediciju
Šelijeve čuvene poeme u Londonu 1829. godne. Šeli je objavio samo dvesta pedeset primeraka svog dela, ali nakon njegove smrti, više desetina piratskih izdanja se raširilo Engleskom, što je zacementiralo njenu slavu. Ova knjiga je stigla u Poetsku fondaciju u Čikago 2012. godine, kao donacija pukovnika J. N. Pritskera u čast Pritskerove vojne biblioteke.
Biblioteka Američkog geografskog društva
Đovani Lerdo, „Mapa sveta“ 1452.
Danas se malo zna o tvorcu ove mape, izuzev da je u svoje vreme bio najbolji kartograf u Evropi. Mapa je orijentisana tako da se istok nalazi na vrhu mape, što stavlja Jerusalim u centar sveta. To je najstarija mapa u kolekciji biblioteke, i poklonio ju je Arčer Hantingon 1906. godine.
Biblioteka samizdatih časopisa u Denveru
Srednja škola Garfild, „Pen“ 1968.
Uspon samizdatih časopisa počeo je sedamdesetih godina 20. veka kada su obožavaoci pank muzike počeli da koriste kopir mašine da distribuiraju vesti i kritike o sceni. Godine 1986. učenici srednje škole Garfild u Sijetlu objavljivali su poetski časopis pod nazivom „Pen“, i kopija tog časopisa je godinama kasnije našla put do biblioteke u Denveru, koja je potpuno ispunjena poklonjenim izdanjima samizdatih časopisa.
Biblioteka Kluba Grolier
Sveti Gregor, „Moralia in Job“, XII vek
Najstarija stvar u biblioteci kluba Grolier u Njujorku, američkog najstarijeg udruženja ljubitelja knjiga zatvorenog tipa jeste set tabli ispisanih klinastim pismom – kao i u mnogim drugim bibliotekama. Druga najstarija stvar je rukopis svetog Gregora iz XII veka „Moralia in Job“, izlaganje biblijskih tekstova. Odštampana je u Francuskoj, a 1912. godine Arčer Hantington ju je zaveštao klubskoj biblioteci.
Biblioteka Vitokiana
Sumerska glinena tablica, 2000 p.n.e.
Biblioteka Vitokiana je poznata po svojim kolekcijama književnih omota, ali najstariji eksponat koji imaju, niti je omot, niti je knjiga – u pitanju sumerska tablica ispisana klinastim pismom. Ova tabla opisuje smrt ovce i predstavlja pravnu odbranu pastira koji je pokušavao da dokaže da nije ukrao ovcu. Osnivač biblioteke Majkl Vitok je pronašao tablu u antikvarnici u Briselu, gde se kolekcija i danas nalazi, i kupio je jer predstavlja najstariju formu knjige.
Meril kolekcija naučne fantastike, spekulativne fikcije i fantastike
Robert Paltok, „Život i avanture Pitera Vilkinsa, čoveka iz Kornvola“, 1751.
Junak Roberta Paltoka,
Piter Vilkins pronašao je put kroz podzemnu pećinu u neku vrstu novog sveta, gde je upoznao i oženio leteću ženu. Putovao je do njene zemlje i do detalja opisao kako ona i njen narod mogu da lete. Ovu knjigu je Meril kolekciji donirao Hari C. Kembel 1974. godine.
Autor: Sara Laško
Izvor: atlasobscura.com
Izvor fotografije „Mapa sveta“: Atlas Obscura
Izvor fotografije Biblioteka samizdatih časopisa u Denveru: denverzinelibrary.org
Prevod: Aleksandar Mandić