U knjižari Delfi SKC predstavljena je knjiga „
Ratnik sunca“ Živojina Petrovića, autora hit knjiga „
Nestvarno, a stvarno“, „
Nestvarno, a stvarno 2“ i „
Do viđenja!“. „Ratnik sunca“ je intrigantna saga o profesoru Branku Laloviću, pioniru solarne arhitekture i borcu za obnovljive izvore energije, njegovim uspesima, domaćoj nauci i neobičnom kraju njegovog života.
Pored autora, o knjizi i životu velikog naučnika i čoveka govorio je i prof. dr Tomislav Pavlović, najuspešniji učenik profesora Lalovića i živi svedok njegovog dela, koji je kasnije bio i njegov asistent na Univerzitetu u Nišu.
Na samom početku, Aleksandra Vasiljević, istraživač i pomoćnik Živojina Petrovića, upoznala nas je sa fascinantnom biografijom profesora Branka Lalovića, a onda nam je autor pokazao i originalne fotografije, dokumenta, nacrte i profesorova pisma. Sve se to nalazilo u torbi koju je Živojin Petrović nasledio od profesora Lalovića.
Na koji način je sa njim povezan, pokazao nam je jednom fotografijom, na osnovu koje smo saznali da je autorova pokojna majka bila rođena sestra vrsnog naučnika.
„Kada sam imao 16 godina, a to je bilo u vreme kada se Branko razboleo, on je prešao da živi kod nas. Iako tada nisam bio svestan značaja njegovih izuma, on je, odlazeći u bolnicu, u sobi pored moje ostavio hrpu papira, dokumenata, arhivske građe, kao da je znao da ću sa Lagunom krenuti u pisanje knjiga. Pošto sam bio malo nestašan, roditelji mi to nisu dali odmah, već su poslali na čuvanje jednom ujaku, a ja sam torbu konačno nasledio pre tri godine. Kada sam je otvorio, shvatio sam ne samo da imam novu knjigu već da profesora Lalovića kroz tu priču mogu ponovo da oživim. Knjiga ne bi ugledala svetlost dana da nisam dobio ovu dokumentaciju, ali posebno da nisam imao pomoć, podršku i savete profesora Tomislava Pavlovića i sada pokojnog profesora Vladimira Ajdačića, koji nažalost nije dočekao da knjiga izađe, a bio je Lalovićev glavni saradnik. Koristio sam i sećanja moje majke, očevo sećanje i autentična dokumenta sa kojih je sada skinuta i vojna i državna tajna.“
Za profesora Tomislava Pavlovića razgovor o Branku Laloviću bio je veoma emotivan. On je pun lepih sećanja na njega.
„Profesor Lalović je u Niš došao 1976. godine, gde je predavao skoro do svoje smrti. Naše poznanstvo je trajalo oko 12 godina. Bio sam mu asistent na predmetu nuklearna fizika. Po dolasku u Niš, zainteresovao se za saradnju sa privredom u Nišu u oblasti solarne energetike. Tokom višegodišnje saradnje sa kompanijom „Nisal“, pod rukovodstvom profesora Lalovića razvijen je termalni kolektor za zagrevanje sanitarne vode, koji po karakteristikama spada u najnaprednije kolektore tog tipa u svetu. Bio je to veliki poduhvat za našu zemlju. Profesor Lalović me je poslao u Ameriku i preporučio me profesoru Aleksu Ignatijevu, gde sam radio na istraživanju koje se odnosilo i na primenu termalnih kolektora. Sa rezultatima do kojih sam tamo došao vratio sam se u Niš, gde se krenulo sa proizvodnjom tih kolektora. To je jedan veliki uspeh postignut pod rukovodstvom profesora Lalovića. Ali on je bio nemirnog duha, bio je entuzijasta i veliki istraživač i nije se zaustavio na tome, već je krenuo sa ispitivanjem mogućnosti formiranja kolektora koji bi istovremeno zagrevao vodu i proizvodio električnu energiju. Uspeli smo da formiramo hibridni kolektor sunčevog zračenja čije je karakteristike Lalović ispitivao u veoma skromnim uslovima u Vinči. Ta istraživanja su bila pionirska u toj oblasti u svetu. Na tom planu je takođe postigao lep rezultat. Paralelno sa tim bavio se i istraživanjem mogućnosti izgradnje kuća koje bi bile u saglasnosti sa prirodom i tako je ušao u potpuno novu oblast solarne arhitekture. I tu je postigao veoma lepe rezultate. Nije se tu zaustavio, već smo pri kraju njegovog života radili na ispitivanju mogućnosti proizvodnje solarnih ćelija od amorfnog silicijuma na aluminijumu. To je bio pionirski rad u svetu u toj oblasti. Nažalost, usled prerane smrti prestao je sa radom. Profesor Lalović je svojim životom i radom fundirao dalja istraživanja u oblasti solarne energetike, razvoj laboratorije za solarnu energetiku, inicirao je uvođenje nastavnih programa u osnovnim, srednjim školama i na fakultetima iz oblasti obnovljivih izvora energije... Bio je čovek mladalačkog izgleda, vitak, skroman, pedantan i uporan u svojim nastojanjima da dođe do novih naučnih saznanja i da ih prenese mlađim generacijama“, rekao je profesor Pavlović.
Živojin je govorio i o tome kako je Branko Lalović umeo da promoviše nauku i da je približi svakome.
„Zbog toga je bilo malo ljubomore kod drugih naučnika i kolega iz Instituta u Vinči. Oni su ga zvali estradnim fizičarem i smatrali su da to ne treba da radi, da je smešno što ide i svuda priča o nauci. Branko je tvrdio suprotno. Govorio je da je to jedan od ciljeva naučnika, jer on ne treba samo da pogne glavu nad mikroskopom u nekoj laboratoriji već da motiviše ljude da se i oni zainteresuju za nauku. Dobijao je brojna pisma od ljudi iz naroda, koja su toliko emotivna i interesantna. On je na svako pismo odgovarao i pomagao je svima.“
Kada je bio na vrhuncu naučne karijere, preko noći je penzionisan u 55. godini.
„Ostao je u šoku, jer su mu u beneficirani radni staž uračunali i godine kada nije bio ni blizu laboratorije. Trebalo je da radi još 10 godina. Tužio je Institut, ali nije dobio slučaj. Godinu dana posle toga je umro. Njegov glavni saradnik Vladimir Ajdačić, čovek sa kojim je delio laboratoriju, pred smrt mi je ispričao kako su jednom našli flašu vinjaka sa sumnjivom tečnošću, koja je, ispostaviće se, bila radioaktivna. Branko je sutradan otputovao u Ameriku, a 10 dana posle toga je penzionisan. Pošto je moja porodica u pitanju, istražio sam sve do trećeg kolena sa majčine strane i saznao da niko nikad nije imao leukemiju. Kažu da se ona dobija ili genetskim putem, ili usled nekog spoljnog uticaja. Branku su otkrili galopirajuću leukemiju. Razne priče su pisane na tu temu, ali ja sam se služio isključivo dokumentima i pričama živih svedoka, pa ostavljam čitaocima da zaključe da li u vezi sa njegovom smrću ima misterije“, rekao je Živojin Petrović.
Knjigu možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.