Moj književni klub je prvi priznao poraz. Pre nego što su teretana, frizer i terapeut prihvatili činjenicu da više ne mogu uobičajeno da posluju tokom pandemije koronavirusa u Velikoj Britaniji, domaćin mog književnog kluba se javio da kaže da je otkazan martovski susret.
Kako nas je pandemija zatvorila u kuće, dobra strana svega ovoga je što nam je pružena mogućnost da nadoknadimo čitanje – s obzirom na to da smo uglavnom sami i unutra, knjige su jedna od malobrojnih stvari koje su nam preostale. Svi digitalni uređaji su postali portali ka anksioznosti pa gotovo da dugo nije postojala ovolika potreba za begom u štampani svet.
Ljudi su počeli da dele fotografije slika na kojima su gomile knjiga koje su spremili za samoizolaciju sa heštegom #CoronavirusReadingStack. Jedna žena je navela da je panično kupovala, dok se druga upitala: „Da li će mi potrajati do kraja pandemije?“ Skoro kao da govore o toalet papiru, a ne o knjigama.
Internet je omogućio stvaranje novih književnih klubova uprkos izolaciji i zatvaranju svega. U Sjedinjenim Državama, „Quarantine Book Club“ (Književni klub u karantinu) nudi čitaocima mogućnost da „popričaju sa autorima i nikog ne dodirnu“ održavajući uživo pitanja i odgovore (cena uključivanja je 5 dolara). U Velikoj Britaniji, Salon London je pokrenuo književni klub i povećao broj gostujućih autora na Jutjubu na dva puta nedeljno, nakon što su primetili rast gledansoti od 20%. Nemačka teniserka Andrea Petković je na Instagramu pokrenula „Reket književni klub“ i za prvu knjigu odabrala „String Theory“ teniskog obožavaoca Dejvida Fostera Volasa.
Neke od zajednica nisu formirane na internetu već su se samo preselile tamo. Književni klub „Real life“ se selio sa jedne platforme na drugu, a sada su na odjednom popularnom Zumu (Zoom) koji omogućava konferencijske video pozive. Na ovu platformu su se preselili mnogi manji klubovi, a Sara Vest iz Jorka kaže da nakon što se uključe u poziv i pozdrave, članice njenog kluba isključe kamere kako bi imale bolji protok i manje trošile baterije.
Kao prednost navodi da nije morala da čisti nakon održane književne večeri, i dodaje da joj ovakva aktivnost mnogo znači u vreme izolacije: „Bar jednom mesečno imam utisak da sam imala slobodno veče i družila se.“ Opuštenost ovih klubova je prava blagodet dok se prilagođavamo ovom „video druženju“. Virtuelni pub kvizovi takođe postaju veoma popularni u ovo vreme.
I sam izbori knjiga u ovom periodu imaju veliku ulogu. Pem Kotman kaže da je njen klub, koji se tokom 15 godina selio sa mejla, preko Vocapa i sada je na Zumu, poslednji put čitao knjigu „The Choice“ Edit Eger, žene koja je preživela Aušvic. „U mnogim pričama o izazovima i traumuma, postoji nada i pozitivnost, a upravo takvo razmišljanje nas podstiče da nastavimo dalje,“ rekla je.
Evo liste nekoliko onlajn književnih klubova kojima možete da se priključite:
The Guardian’s reading group – Svakog prvog utorka u mesecu postavljamo glasanje za temu ili autora, a zatim svakog sledećeg utorka razgovaramo o istoriji knjige, odgovaramo na pitanja i organizujemo uživo četovanje sa autorom.
Tolstoy Together – Ako vam je oduvek na čitalačkoj listi, sada je pravo vreme da zaronite u „Rat i mir“. Ovaj virtuelni klub vodi autorka Jijun Li.
Reese’s Book Club – Riz Viterspun vodi Instagram književni klub @reesesbookclub gde se vodi diskusija o jednoj knjizi mesečno. U svakom izabranom romanu je žena u centralnom delu priče, a klub prati preko 1,5 miliona ljudi.
Our Shared Shelf – Glumica Ema Votson je osnovala ovaj klub 2016. godine. Njena zajednica je fokusirana na feminističku književnost i svoje diskusije vode na Tviteru, Instagramu i Gudridsu.
Dialogue Virtual Book Lounge – Šermejn Lavgrov je pokrenula ovaj književni klub kao podršku svom izdavaštvu koje je fokusirano na knjige o LGBTQI+ populaciji, invaliditetu, radničkoj klasi i zajednicama etničkih manjina. Najavila je da će narednih 10 nedelja svakog četvrtka se na Instagramu uključivati autori kako bi razgovarali o svojim knjigama.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković