Osim što se trudimo da vam ponudimo sadržaje koji govore o književnosti, piscima i kulturi čitanja, želimo da vam ponudimo i svojevrstan „uvid iz prve ruke‟ o umeću pisanja. S vremena na vreme ćemo prenositi tekstove objavljene u stranim medijima o savetima i pravilima slavnih pisaca na temu pisanja. Izabrali smo da prvi savetodavac bude Frensis Skot Ficdžerald.
Za Ficdžeralda se često kaže da je „rođeni pisac‟. Prema Hemingvejevim rečima „njegov talenat je prirodan poput šara na krilima leptira‟. Ali Ficdžerald nije sebe tako video. „Ono malo što sam postigao je zahvaljujući silnom i napornom radu“, govorio je.
Pred vama se nalazi sedam citata iz knjige „F. Scott Fitzgerald on Writing‟ koju je priredio i 1985. godine objavio Leri V. Filips. Redakcija onlajn magazina Open Culture uredila je savete i komentare prema instrukcijama koje su nađene u Ficdžeraldovim citatima.
1. Počnite sa beleškama
Ficdžerald je počeo tako što je beležio svoja razmišljanja i tok misli. Zatim ih je organizovao u kategorije poput: „Osećanja‟, „Razgovori i stvari o kojima se šuška‟ ili „Opisi devojaka‟. Kada je tridesetih godina 20. veka davao savete o pisanju svojoj ljubavnici Šili Graham, posavetovao ju je da uradi isto. U njenim memoarima iz 1940. godine „Beloved Infidel‟, Grahamova ga je citirala:
„Moraš da počneš da praviš beleške. Možda ćeš to morati da radiš godinama... Kada razmišljaš o nečemu, kada se prisećaš nečega, stavi to na mesto kome pripada. Zapiši to o čemu misliš. Možda drugi put nećeš moći tako jasno da oživiš te slike.‟
2. Napravi precizan okvir svoje priče
Kada je Ficdžerald radio na nekom romanu, oko sebe je imao gomilu nacrta i mapa, koje su mu pomagale da kroji sudbine svojih likova. U pismu iz 1936. godine, romanopisca Džona O′Haru savetuje:
„Napravi sistem kao Zola... ali kupi jedan registartor. Na prvoj strani tog registratora napravi glavni nacrt tvog najvećeg romana i neka bude preobiman (ne brini, smanjiće se sam od sebe), i radi na tom planu dva meseca. Neka ti na sredini bude kulminacija romana i onda se kreći napred-nazad u odnosu na taj vrhunac naredna tri meseca. Onda od onoga što imaš počni da pišeš nešto vrlo komplikovano – kao što je kontinuitet – i postavi raspored.“
3. Nikome ne pričaj o onome o čemu tog trenutka pišeš
Njegova politika je bila da nikada ljudima ne priča o knjizi na kojoj radi. U pismu koje je uputio svojoj kćerki Skoti 1940. godine napisao je:
„Mislim da je dobro pravilo da nikome ne govoriš o čemu je knjiga dok je ne završiš. Ako ispričaš, izgubićeš deo priče. Nikada ti više neće pripadati u istoj meri.‟
4. Stvaraj ljude a ne tipove ljudi
Bio je čuven po stvaranju amblematičnih likova, ali je govorio da je to slučajno. „Kada sam počeo da pišem nisam imao pojma o poreklu američke šiparice, rekao je u intrevjuu za magazin Metropolitan 1923. godine. „Prosto bih opisivao devojke koje sam poznavao jer su me zanimale kao ljudska bića, i one su mi poslužile da stvaram svoje junakinje.‟ U uvodnoj rečenici jedne kratke priče „The Rich Boy‟ iz 1926. godine on ovako objašnjava to svoje pravilo:
„Ako počneš od osobe, i pre nego što toga budeš postao svestan, uvidećeš da si stvorio određeni tip; počni sa tipom i shvatićeš da nisi stvorio – ništa.‟
5. Koristite poznate reči
U pismu iz 1929. svom prijatelju i kolegi piscu Džonu Pileu Bišopu, Ficdžerald kaže:
„Sigurno nikada nisi koristio neku nepoznatu reč osim ako si morao da tragaš za takvom kako bi opisao neko posebno stanje – što je rezultiralo time da si ga ponovo stvorio. Mislim da je to stvarno veoma dobro pravilo u prozi... Izuzeci: a) kada moraš da izbegavaš ponavljanja, b) kada moraš imati ritam, c) itd.‟
6. Koristi glagole a ne prideve da bi se rečenica kretala
U pismu kćerki iz 1938. godine kaže:
„O pridevima: sva prefinjena proza zasniva se na upotrebi glagola kao nosioca rečenice. Oni čine da se rečenica kreće. Tehnički najsavršenija poema na engleskom jeziku je verovatno Kitsova 'Veče uoči praznika Sv. Agnese'. Rečenica poput: 'Zec je drhćući hramao kroz ledenu travu' tako je živopisna da juriš kroz tu sliku, jedva primećujući da je ova rečenica celu poemu obojila svojim pokretima – drhtati, hramati, lediti – to je ono što ti je pred očima.‟
7. Budi nemilosrdan
Pisac mora da napravi teške izbore. Ficdžerald govori o opasnosti autora da se suviše veže za ono što je napisao. Objektivno sagledaj delo u celini, i ako nešto ne valja, otarasi se toga. U članku iz 1933. godine objavljenom za novine
Saturday Evenning Post pod naslovom „Stotinu pogrešnih početaka‟, on piše:
„Sam sam u svojoj bledo plavoj sobi sa svojom bolesnom mačkom, gole februarske grane udaraju u prozor; preda mnom stoji teg za papir sa, o ironije, natpisom: 'Posao ide dobro', a ja imam veliku dilemu:
'Da li da nastavim? Ili da krenem iz početka?'
Da li da kažem:
'Znam da sam imao nešto da dokažem, da li bi se to moglo kasnije razviti u priči?'
Ili:
'Ovo je samo tvrdoglavost. Bolje sve to odbaci i kreni ponovo.'
Ova potonja dilema je jedna od najtežih odluka koje pisac mora da donese. Filozofski gledano, da bi se opredelio za takav potez, mora to da učini pre nego što se potpuno iscrpi u stočasovnom naporu da oživi leš ili da raspetlja čvor u radnji – tako testira svoju profesionalnost. Često postoje slučajevi kada je takva odluka mnogo teža. U poslednjim fazama romana, na primer. Postoje situacije kada je pisanje završetka dvostruko teže. Kao, na primer, u poslednjoj fazi romana, kada više nije moguće odustati, i kada pisac mora nerado da se otarasi više od polovine scena sa omiljenim junakom.‟
Izvor: openculture.com