Šta se dobije ako se smućkaju bujna mašta, književni talenat, dobar stil i grčka mitologija? Dobije se roman „Kirka“ američke književnice Madlin Miler, koja je za svoj prvi roman „Ahilov pev“ dobila pre osam godina nagradu Orindž, dospela je na listu bestselera Njujork tajmsa i prevedena je na 25 jezika.
Trebalo joj je šest godina da završi svoj drugi roman „Kirka“ koji je upravo objavila Laguna u srpskom prevodu i već je i kod nas zapažena jer je u pitanju veoma dobro, zanimljivo delo koje je stiglo u knjižare u pravi čas.
Milerova je više nego kvalifikovana da se upusti u pisanje romana o ličnostima fiktivnim ili stvarnim iz grčke mitologije, istorije i literature pošto je diplomirala i magistrirala klasične jezike na uglednom univerzitetu Braun i već 15 godina predaje latinski, grčki i Šekspira.
Kirka, koja je glavna junakinja njenog novog romana, ličnost je iz epa „Odiseja“ i Homer ju je uvrstio među, moglo bi se reći, negativne likove. Naime, ona je u epu o mukotrpnom desetogodišnjem povratku posle pobede u ratu protiv Troje kralja Itake – Odiseja, junaka koji je omogućio osvajanje Troje pomoću drvenog konja u kome su bili skriveni grčki vojnici – zadržala na svom ostrvu godinu dana i tako mu produžila put do rodne Itake.
U romanu „Kirka“ autorka je glavnoj junakinji „dala“ glas i tako ona priča o sebi i svom životu u prvom licu što joj daje verodostojnost.
Rođena je kao nimfa – najniža kategorija besmrtnika među titanima koji su izgubili rat sa novom generacijom bogova i koje je, sa Olimpa, vrhovni bog Zevs razvlastio.
Kirka započinje priču od svog rođenja kada je odbačena kao nedovoljno lepa za jednu nimfu, bez božanskih moći koje je trebalo da poseduje i što joj je bila najveća mana – zaljubila se u smrtnika Glauka koji ju je ostavio zbog druge nimfe.
Temperamentna i svojeglava Kirka je tu suparnicu pretvorila u čudovište Scilu sa šest glava i zato ju je Zevs prognao za sva vremena na ostrvo Eju.
Prepuštena da živi sama okružena životinjama, Kirka usavršava svoje veštine kao veštica i mornare sa brodova koji bivaju bačeni na stenovite obale njenog ostrva pretvara u svinje.
Situacija se menja kada na ostrvo stiže Odisej i pošto se Kirka zaljubljuje u njega ne pretvara ga u svinju kao što je uradila sa njegovom posadom.
Tu autorka napušta Homerovu priču i vraća se čistoj fikciji jer Kirka, nakon što je pustila Odiseja da nastavi put ka Itaci, rađa sina Telegona polubrata Telemahu, Odisejevom legalnom sinu sa Penelopom.
Ovaj drugi deo Kirkine priče prepuštam čitaocu da u njemu uživa jer to je plod autorkine bujne mašte i demitologizacija nimfe-veštice koja odlučuje da postane smrtnica jer dolazi do zaključka da je lepši i uzbudljiviji život smrtmnika od ispraznog života besmrtnika.
Milerova je odabrala da Kirku „očoveči“, da joj da sve loše i dobre osobine smrtnika, da njenu priču obogati uzbudljivom akcijom, da je okruži predivnim pejzažima i veoma zanimljivim likovima od kojih su najuverljiviji njen sin i njegov polubrat.
Tako je zadovoljila i one čitaoce koji traže od knjige da bude puno akcije, da postane epska priča o porodičnim problemima, intrigama, ljubavi i gubicima, a da ponekog čitaoca privuče da se lati čitanja Homerovih epova i priča iz grčke mitologije.
Autor: Vera Kondev
Izvor: fakti.org