Roman „Deca vremena“ je sjajan izbor za upoznavanje sa njegovim autorom. Nikada nisam pročitao nešto slično ovome i moram reći da su sve pohvale koje je roman dobio opravdane. Oduševljen sam.
Pre svega, reč je o neverovatnoj priči u kojoj je svaki deo u funkciji stvaranja svemirske opere ogromnih proporcija. Pre mnogo vremena, Zemlja je bila na izdisaju i naučnici su shvatili da je potrebno pronaći nove planete van Sunčevog sistema koje podsećaju na našu kako bi osigurale budućnost ljudske vrste. Jedna od njih, briljantna ali megalomanski nastrojena, doktorka Avrana Kern je uspela da pronađe takav svet, ali kada se spremala da u svoje majmune ubrizga nanovirus koji bi ubrzao proces razvoja, dogodila se sabotaža. Doktorka je bila primorana da se transformiše i pretvori u veštačku inteligenciju, a majmuni nisu preživeli. Njen nanovirus je ipak završio na planiranoj planeti, ali se uvukao u – pazite sad – jednu vrstu paukova.
Prolaze godine i godine. Zemlje više nema. Ljudi kreću ka zvezdama na brodovima ‒ a mi ćemo pratiti posadu broda „Gilgameš“ ‒ u potrazi za pogodnim planetama koje su njihovi preci navodno pripremili za njih, ali umesto novog doma, zatiču svet napredne naučnice Kern i posledice njenog genetski modifikovanog virusa. Tokom godina su i stanovnici planete evoluirali, napredni paukovi su razvili sopstvenu kulturu, civilizaciju i znanje. To je sada njihov svet i ne gledaju blagonaklono na ideju da im čudna bića poput ljudi preuzmu planetu i žive na njoj.
Kao neko ko mnogo voli nauku, oduševljen sam ovakvim idejama koje neki fanovi naučne fantastike nazivaju „biopank“. Poglavlja koja se odvijaju na „Gilgamešu“ su zanimljiva zbog ljudske drame i borbe za opstanak, ali su za mene najfascinantniji delovi o paukovima. Zbog toga je ovaj roman ostavio tako jak utisak na mene. Čajkovski detaljno opisuje generacije u evoluciji paukova kao i njihovu kulturu, stvorio je neodoljive likove prikazujući kako je ova vrsta razvijala jezik, religiju, ratove i druge aspekte civilizacije koje prenose na svoje potomke putem genetske memorije. Autor ovde zaslužuje dodatne pohvale jer je potreban ozbiljan talenat da se napišu dobri likovi koji nisu ljudi, a sa kojima možemo saosećati, posebno kada je reč o ogromnim, zastrašujućim zglavkarima. Mislite da nikada ne biste mogli da navijate za ogromnog pauka? Postoji veoma velika verovatnoća da ćete zbog ove knjige promeniti mišljenje.
Takođe sam oduševljen načinom na koji je Čajkovski uspeo da ispriča ovu monumentalnu sagu koja se proteže tokom nekoliko hiljada godina, a da se ne izgubi ili napusti osnovnu nit priče. Kada sam shvatio šta pokušava da uradi, pomislio da neće uspeti u tome, ali jeste, i to kako! Odlično je razradio promene koje se dešavaju u Svetu Kernove, kao i mnogo sporednih priča koje se odvijaju na brodu „Gilgameš“. Većina poslednjih stanovnika Zemlje je zamrznuta, ali upoznajemo nekoliko važnih likova poput Holstena Mejsona i Ise Lejn koji su preživeli vekove neprestano se zamrzavajući i odmrzavajući. Kultura na „Gilgamešu“ neprestano evoluira i svaki put kada se Holsten probudi, šokiran je koliko su se perspektive i stavovi promenili od poslednjeg puta. To nam samo pokazuje da adaptacija nije nešto što se odvija samo u Svetu Kernove, a priče o ljudima i paukovima se ogledaju jedna u drugoj i dopunjuju na najbolji mogući način.
Jednostavno, morate pročitati ovu knjigu. Sa razlogom ima tako dobre ocene. „Deca vremena“ su jedan od najpametnijih, najupečatljivijih i najinovativnijih romana naučne fantastike koje sam pročitao u poslednjih nekoliko godina i ne mogu da dočekam da pročitam sledeći roman Adrijana Čajkovskog.
Izvor: Goodreads
Prevod: Dragan Matković