Naslov:
„Ubistvo je izlaz“
Ko je napisao?
Federiko Aksat, argentinski autor čiji su prethodni romani objavljeni u Argentini, Španiji i Meksiku, i čiji je rad poznat po promenljivoj prirodi, konstantnim obrtima i iznenađenjima na kraju.
Zaplet:
Ted Mekej je imao lepu kuću, prelepu ženu, dobar posao i dve divne ćerke. A onda mu je dijagnostifikovan tumor na mozgu. Odlučio je da okonča svoj život, ali u trenutku kada je držao pištolj u ustima, neko je zakucao na vrata. Tajanstveni čovek, koji zna sve o njemu, ponudio je Tedu bolji način da ode, način koji će mu dozvoliti da uradi nešto dobro pre nego što napusti ovaj svet i koji će mu pružiti kraj mnogo bolji od samoubistva. Nažalost, nije sve tako kako deluje i Ted će se naći u opasnoj, neočekivanoj situaciji.
Kako bi se drugačije mogla zvati knjiga:
„Skrivene namere mrtvog čoveka“.
Čitajte ovo ukoliko su Vam se dopale:
„Oksfordska ubistva“ Giljerma Martinesa (knjiga i istoimeni film) i „U šumi“ Tane Frenč.
Upoznajmo glavnog junaka:
Ted Mekej. Običan lik sa dobrim poslom i savršenom porodicom. Takav je tip čoveka da je bio među najboljima u srednjoj školi i lako se prebacio u komforan život. Imao je nekoliko trauma u detinjstvu i sada posećuje terapeuta kako bi o njima pričao, ali, sve u svemu, njegov život je komforan i prvi put se sve ruši u trenutku kada mu je otkriven tumor na mozgu, a posao koji mu je ponuđen brzo polazi po zlu.
Glavnog junaka u fimu bi glumio:
Bredli Kuper.
Postavka: da li biste živeli na tom mestu?
Ključna stvar univerzuma ovog autora nije geografska, nego su to društveni slojevi/demografske grupe u kojima se priča odigrava. Ovo je svet velikih kuća, dobro plaćenih poslova i mnogo sitnih grehova i prljavih tajni skrivenih iza lažnih osmeha. Ne, ja stvarno ne bih voleo da živim u tom svetu i među takvim ljudima.
Omiljena rečenica?
„S nevericom je gledao kako oposum zariva šiljate zube u mrtvo meso, a njegove veštačke oči su zverale nekuda, gotovo nezainteresovano, dok je trgao ružičastu kožu Holine noge.“
Presuda:
„Ubistvo je izlaz“ počinje brzo i ne posustaje. Prva trećina romana sadrži više zapleta, obrta i tenzije nego većina savremenih trilera u celosti. Aksat poseduje talenat kako za dijaloge, tako i za prozu koja se neprestano kreće između stvarnog i nerealnog. Ted se nalazi u određenoj situaciji i problemima sa kojima treba da izađe na kraj. Uspomene igraju veliku ulogu u njegovom životu i slike koje njegov um stvara i ugrađuje u realnost čine ga zbunjenim i uplašenim. Vizije i snovi, posebno one u kojima se susreće sa oposumom, dovoljne su da priču učine zadovoljavajućom, kako za obožavaoce horor romana, tako i za ljubitelje jezivih trilera. Roman takođe ima više obrta nego celokupna filmografija M. Najt Šamalana. Radnja je efektna i tera čitaoce da obrate pažnju, i na kraju, lako je uočiti da je svaki lik imao skrivene motive, da je sve verovatno jedna velika laž i da ništa što Ted misli da zna nije istina. Ono što sledi je samo potvrda svih ovih stvari i uvrnuti put prepun sitnih otkrovenja koja samo dodatno zakomplikuju sve.
Možda jedini nedostatak ovog romana je što ljudi, koje je Aksat odlučio da smesti u roman, nisu oni sa kojima će se čitalac lako poistovetiti ili saosećati sa njima. Ovi bogataši nemaju mnogo briga i to je donedavno bio Tedov život. Da je možda živeo u svetu u kome zaista brine za budućnost svoje supruge i ćerki, Ted bi bio lik koga je lako zavoleti, brinuti za njega i pratiti ga dok se svaka laž otkriva, a on je prinuđen da se nosi sa posledicama. Sve u svemu, ova mana ne umanjuje činjenicu da je pred nama jedan veoma napet, pametno upakovan roman o iluzijama i snazi naših odluka, posebno kada su odluke donesene pod stresom koji mogu preuzrokovati ubistvo i sopstvena smrt.
Autor: Gabino Iglesias
Izvor: litreactor.com