Rejčel Kapelke-Dejl objavila je nedavno prvenac, a ukoliko volite romane čija je radnja smeštena u Pariz i koja se vrti oko dugogodišnjeg prijateljstva i skrivenih tajni, onda su „
Balerine“ pravo štivo za vas. Prošlost i sadašnjost tri prijateljice Delfine, Lindsi i Margo u potpunosti su isprepletane. One su odrastale zajedno i pohađale baletsku školu maštajući kako će jednoga dana nastupati na sceni Pariske opere. Čitaocima se pruža prilika da zavire iza kulisa i bolje razumeju šta podrazumeva profesionalno bavljenje baletom, uprkos činjenici da uložen trud naspram dugoročnosti karijere nije srazmerno proporcionalan. U razgovoru s autorkom saznajte kako joj je došla inspiracija, koja joj je omiljena scena iz romana i koje glumice zamišlja u filmskim ulogama njenih junakinja.
Kako i kada ste počeli da radite na romanu „Balerine“?
Prve nacrte sam zapisala tokom 2019. godine. Tada sam se nakon dosta godina vratila u Pariz, gde sam završavala master studije i obnavljala stara prijateljstva. Želela sam da pišem o književnom junaku koji prolazi kroz sličnu situaciju. U prvim nacrtima radnja se odigravala u sadašnjosti, uz nekoliko flešbekova. Tek početkom 2020. godine, kada mi je moja neverovatna urednica Sara Kantin predložila da dodam još jedan vremenski tok, kockice su složile i prošlost junaka je upotpunjena.
Kako je Vaše iskustvo tokom školovanja za balerine pomoglo u istraživanju i pisanju?
Sigurno mi je uštedelo vreme, tj. pomoglo da se posvetim istraživanju Baleta Pariske opere (gde nisam trenirala!). Moje iskustvo mi je omogućilo da bez muke osmislim obrise onoga što se dešava u pozadini, jer je struktura časova duboko urezana u moje pamćenje.
Koja su Vam najdraža sećanja sa časova baleta?
Uglavnom su u vezi sa društvenim aspektom – tračarenje pre i nakon časova (naročito sa mojom drugaricom Kejti). Ali takođe jako dobro pamtim osećaj kada telo konačno razume neku komplikovanu rutinu. Tada se zaista osećate kao da letite.
Gde ste napisali većinu romana?
Ceo roman sam napisala u Parizu, ali narazličitim lokacijama: po kafićima, parkovima, u svom domu. Uglavnom završim pišući u krevetu, što je verovatno previše često za moje zdravlje – ali fizička udobnost je ipak ključna za kreativni rad! (Ili makar sebe tako tešim...)
Koja od tri prijateljice (Delfine, Lindsi i Margo) najviše podseća na Vas?
Svaka od njih do neke mere liči na mene – ne verujem da je moguće da osmislite lik koji ne oslikava neki aspekt vaše ličnosti! Verovatno sam idealista poput Lindsi, sarkastična kao Margo i nostalgična poput Delfine.
Koje scene su Vam najomiljenije ili koje je bilo najteže napisati?
Najviše sam uživala pišući flešbek koji se odigrava na plaži, kada Lindsi poseče stopalo i kada Delfina prvi put shvati koliko prolazne su njihove karijere. To je prva scena koju sam pisala iz Delfininog ugla, što mi je pomoglo da bolje razumem svoje junakinje.
Kada bi snimili film prema „Balerinama“, koga biste voleli da vidite u ulozi glavnih junakinja?
Baš mi se sviđa ovo pitanje! Evu Grin zamišljam u ulozi Delfine – ljupku, ali nimalo njanjavu. Margo Robi bi za nekoliko godina bila savršena za ulogu Lindsi. A Lea Sejdu ima tačno onu iskru koja bi savršeno oslikala Margo.
Trenutno živite u Parizu. Kako izgleda savršen dan u njemu?
Za mene savršen dan u Parizu protiče lagano i opušteno! Počinje kafom i kroasanom u obližnjem kafiću. Pa sledi šetnja pored Sene. A zatim ručak sa prijateljima u nekom bistrou. Potom skok do muzeja, na primer Monmartra, da se malo šetkam i istražujem. Zatim otkrivanje nekog novog kvarta; ovaj grad me stalno iznenađuje majušnim kucima u kojima nikada nisam bila. Pa predah na klupi u parku i posmatranje prolaznika. Dan okončati na večeri u mirnom, romantičnom restoranu i baletom u Operi Garnije – razume se!
Koje knjige trenutno čitate?
Nedavno sam bila kod roditelja za praznike, pa sam spremila ogromnu gomilu za čitanje – a to je za mene raj! Tu su
Apples Never Fall Lijan Morijarti, poslednji deo
Tuđinke Dajane Gabaldon,
The Ex Hex Erin Sterling... Prava mešavina žanrova!
Izvor: theavidpen.com
Prevod: Aleksandra Branković