U svojoj najnovijoj knjizi, pisac mnogobrojnih bestselera, Paulo Koeljo, priseća se svoje skitalačke prošlosti, kada je iz Brazila krenuo na putovanje koje ga je odvelo sve do Katmandua.
Izlazak nove knjige Paula Koelja uvek je razlog za radost. Njegovo poslednje delo, dvadeseto po redu, jeste „fiktivna“ autobiografija po imenu „Hipi“. Radi se o knjizi brzog tempa ali bi on voleo da se ljudi ne ophode prema njoj kao prema „trileru“ i samo projure kroz priču.
Brazilski pisac kaže da je pišući ovaj roman sledio jednostavan savet Luisa Kerola, autora „Alise u zemlji čuda“: „Počni na početku... i idi dok ne dođeš do kraja. Onda stani.“
„Mislim da to čini pisanje“, kaže Koeljo. „I to sam i uradio pišući roman „Hipi“. Jednostavno sam se samo prisetio doživljenog.“
Knjiga oživljava avanture mladog Paula, posle veze koju je imao sa starijom ženom, uključujući tu i zatvor i mučenja koja je doživeo u Brazilu, tada pod vlašću vojne hunte. Posle puštanja na slobodu, odlučuje da ispuni svoje stare planove o putovanju od Evrope do Nepala.
„Hipi“ je autofikcija. Rekli ste da govori o događajima koji su se desili a zarad čitalaca su samo propušteni kroz filter fikcije. Kakav je osećaj biti junak sopstvenog romana?
Sve knjige koje sam napisao su odraz moje duše. Neke uočljivije, poput „Dnevnika jednog čarobnjaka“ ili „Anđela čuvara“, druge nešto manje. Ovu sam knjigu napisao u trećem licu da bih mogao da sagledam sebe i stvari koje sam uradio sa veće distance nego kada sam ih onda doživljavao. Zanimljivo je da me je knjiga navela da uvidim šta se sada dešava, u ovim potpuno konzervativnim društvima koja su ubila unutrašnju slobodu kakvu smo nekada imali. Ali da, svi likovi koje stvorim su moji. Samo što je to kod hipija najvidljivije: ja sam on.
„Hipi“ je pre svega knjiga o putu, klasična priča o prolasku kroz različite krajeve sveta. Ali je takođe i spiritualna knjiga. Glavni junak odlazi u potragu za ličnim razvojem i doživljava niz događaja kroz koje uobičajeni junaci prolaze – staru ljubav, hapšenje, mučenje, put u Amsterdam, ponudu da postane krijumčar droge, novu ljubav, pokret Hare Krišna, sufije, put u Nepal – sve dok ne stigne do svog cilja.
Da li ste isplanirali putanju celog romana? Ili ste mu prišli kao knjizi o putu i pustili sebe da vas vode želje i doživljaji glavnog junaka?
Putovanja su bila jedna od ključnih stvari hipi pokreta. Na njima su se ljudi upoznavali. Izložio sam priču onako kako se desila. Napisao sam knjigu jer vidim kakav nam je danas svet u kome se ljudi plaše svačega. Ne možete zakoračiti ni levo ni desno a da vas ne napadnu. Ono što sam ja napisao jednostavno je moje iskustvo. Priče iz iskustva najbolje leže literaturi.
Koliko je hipi pokret uticao na vas kao umetnika i pisca?
Taj pokret me je prosvetlio. Kada su se hipici pojavili sa drugačijim viđenjem sveta, potpuno sam se poistovetio s njima. Morate se setiti da je to bilo veoma represivno doba, kada je svako bio, na ovaj ili onaj način, pod napadom.
Mislite li da je hipi pokret nekako promenio naš svet nabolje? Da li bi trebalo da se prisetimo nekih stvari koje smo tada naučili?
Hipi pokret nije bio neprimenljiv, idealističan ili antikapitalistički. On je nikao iz našeg društva. Nismo želeli da se suprotstavimo društvu samo radi suprotstavljanja. Ono što smo hteli jeste da stvorimo izdvojeno društvo, i možda smo bili veoma naivni što smo tako mislili. Društvo drugačije u svom odnosu prema ženama, hrani, putovanjima i modi... Hipici nisu uspeli da promene svet nabolje. Svedoci smo toga u šta se ovaj današnji svet pretvorio. Pa ipak, hipici tog doba su uspeli da promene sebe nabolje, da vide svet na drugačiji način. A i dalje ga doživljavaju sa odgovornošću i solidarnošću koji karakterišu hipije.
U knjizi se pominje i lista pesama. Preporučujete li da se roman čita uz tu plej-listu?
Ne, to ne funkcioniše jer knjiga zahteva koncentraciju – zbog čega sam u potpunosti protiv adaptacija mojih knjiga za film i ne prodajem prava za njih.
Uprkos ovoj izjavi, postoji mnogo filmova zasnovanih na Koeljovim knjigama. Takođe je potpisao ugovor sa grupom američkih izdavača i producentskih kuća da se napravi televizijska serija.
Pisac je nedavno doživeo neprijatnost od španskog nedeljnika „Semanal“. Tokom intervjua u njegovom domu u Švajcarskoj, upitali su ga da li zaista može biti hipik kad živi u luksuzu. „To je samo spoljašnost, ne unutrašnjost“, nervozno je odgovorio. Zažalivši, izgleda, zbog takvog odgovora, zatražio je da intervju „krene ispočetka“.
Izvor: worldcrunch.com
Prevod: Vladimir Martinović