Knjigu „
Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj“ dobio sam pre izvesnog vremena od jedne prijateljice. Zapitavši se na trenutak da li je time želela nešto da mi poruči ili je možda u knjižari jednostavno izabrala jedan od najpopularnijih naslova, gurnuo sam poklon na policu i, da budem iskren, zaboravio da postoji. Znao sam, u osnovnim crtama, o čemu se u knjizi radi i najverovatnije je ne bih ni pročitao da uskoro nisu počeli da je primećuju oni koji su mi dolazili u posetu.
Svi koji su je pročitali, uključujući i jednu prijateljicu koja radi kao psihoterapeut, insistirali su na tome da je za upoznavanje sa programom
Štefani Štal dovoljna
radna sveska sa istim naslovom. To je kod mene probudilo radoznalost i odlučio sam da, uprkos upozorenjima, pročitam obe knjige.
I šta se desilo? Posle samo nekoliko dana postalo mi je jasno da su moji prijatelji bili u pravu.
Koncept „unutrašnjeg deteta“ (unutrašnje dete se formira pod uticajem uverenja stečenih u najranijem detinjstvu i, prema autorkinim rečima, može uzeti obličje „deteta senke“ i „sunčanog deteta“) za mene nije predstavljao ništa novo. Opisane strategije za oslobađanje od negativnih osećanja mogu biti dobar podsticaj da u kritičnim trenucima zastanemo, uđemo u sebe i preispitamo svoja osećanja i postupke. Organizacija tema mi se dopala, a i stuktura poglavlja. Situacije su obično objašnjene konciznim, razumljivim rečenicama. Super! Ali čemu onda ponavljanje istih situacija u poglavljima koja slede, praćeno još detaljnijim objašnjenjima? Rezultat: pročitali ste istu priču dvaput. Ako čitaoca stalno zaustavljate i vraćate na isto, to će mu pružiti fokus na konkretne probleme, što jeste poenta ovakvih knjiga.
Svestan sam činjenice da ima čitalaca koji do sada nikada nisu došli u dodir sa temama kao što su autorefleksija ili preispitivanje prošlosti i verujem da ovakva čitalačka iskustva za njih mogu biti veoma korisna, što ova radna sveska i treba da vam pruži.
Autor: Tomas Beker
Izvor: thalia.de
Prevod: Jelena Tanasković