Haled Hoseini
Petnaestogodišnji
Haled Hoseini došao je u Ameriku 1980. godine kao izbeglica iz Avganistana. Tada je znao samo nekoliko reči engleskog i, iako je želeo da postane pisac, delovalo je nestvarno da će zarađivati pišući priče na jeziku koji nije znao. Zbog toga je ipak izabrao „ozbiljniji“ poziv i postao je doktor. U međuvremenu je pisao svoj budući prvenac, „
Lovac na zmajeve“, svakog jutra pre nego što bi pošao da radi kao internista u bolnici u Los Anđelesu. Naporan rad se isplatio: „Lovac na zmajeve“ je postigao ogroman uspeh, i tako je otvorio put za druge romane. Hoseini se nije bavio medicinom od 2004. godine.
Oktavija Batler
Oktavija Batler je uglavnom odrastala uz baku i obudovelu majku u Pasadeni u Kaliforniji, kao siromašna, disleksična i izuzetno stidljiva devojčica. Objavljena dela crnih spisateljica su bila retka pojava pedesetih godina, a dela naučne fantastike još ređa, ali to nije sprečilo Batlerovu da prepozna sopstveni potencijal. Dok je kao dvanaestogodišnjakinja gledala film „Devil Girls From Mars“, shvatila je da bi mogla da napiše priču bolju od tog filma. „Presudilo je to što su nekome platili da napiše tu užasnu priču“, kasnije se ona prisećala.
Batlerova je upisala Gradski koledž u Pasadeni i stekla diplomu više škole humanističkih nauka 1968. godine. Iako ju je majka nagovarala da se zaposli za stalno kao sekretarica, Batlerova je birala poslove gde bi sačuvala dovoljno mentalne snage kako bi pisala rano ujutru. Radila je kao peračica sudova, telefonska prodavačica i kontrolorka kvaliteta čipsa. Uz to je nastavila da se obrazuje i pohađala je radionicu za pisce naučne fantastike na preporuku svog mentora i kolege pisca, Harlana Elisona. Godine 1976. objavila je „Pattenmaster“, prvu knjigu iz serijala „Patternist“. Romanom „Kindred“ iz 1979. godine, o crnkinji iz Kalifornije koja se kroz vreme vraća na plantažu u Merilendu pre Građanskog rata, stekla je reputaciju u svetu spekulativne fikcije.
Džek London
Džek London je bio jedan od najpopularnijih američkih pisaca s početka XX veka, a njegove priče o avanturama i preživljavanju su oslikavale njegov stvarni život. Kao tinejdžer, London je radio kao kradljivac ostriga, zatim kao lovac na kradljivce ostriga, a potom se ukrcao na brod koji je plovio na sever Tihog okeana. London je bio deo Zlatne groznice u Klondajku 1897. godine, ali se nije obogatio dok svoja iskustva iz Jukona nije pretočio u romane i kratke priče. Objavio je knjigu „Sin vuka“ 1900. godine, a njegov najpoznatiji roman, „Zov divljine“, odmah je postao bestseler.
Ha Đin
Ha Đin nije znao da će postati pisac. Sedamdesetih je pošao očevim stopama i prijavio se u Narodnooslobodilačku armiju Kine; imao je samo 14 godina, ali je lagao da je stariji. Posle vojnog roka je radio za železničku kompaniju, gde je naučio engleski, i tri godine kasnije konačno je upisao fakultet. (Jednom je objasnio: „Tokom Kulturne revolucije svi fakulteti su bili zatvoreni, pa 10 godina nije moglo da se ide na fakultet – zbog toga sam imao toliki prekid.)
Ha Đin, čije je pravo ime Šufei Đin, je stekao zvanje mastera američke književnosti, a zatim je 1985. godine otišao da studra u Ameriku. Cilj mu je bio da se vrati u Kinu i predaje američku književnost, ali sve se promenilo četiri godine kasnije, kada je izdaleka gledao kako kineska vojska puca na demonstrante na trgu Tjenamen. Tada je počeo njegov spisateljski život: odlučio je da ostane u Americi, i da piše isključivo na engleskom, objavljujući zbirke poezije i kratkih priča pre nego što je objavio svoj prvi roman, „In the Pond“ 1998. godine, a 1999. godine je usledio roman „Čekanje“, za koga je osvojio nagradu
National Book Award.
Mark Tven
Njujork Tajms je zabeležio da su se školski dani
Marka Tvena završili kada je imao 12 godina. Njegovo prvo zaposlenje, posao štampara u lokalnim novinama, možda mu je pobudilo zanimanje za pisanu reč, ali je njegov sledeći posao, gde je radio kao upravljač parobroda na Misisipiju, direktno uticao na njegov kasniji književni rad, naročito u memoarima „Život na Misisipiju“. Vreme provedeno na reci je možda zaslužno i za Klemensov književni pseudonim, Mark Tven – ime koje će postati naširoko poznato, prvo zbog kratkih humorističnih priča poput „Džim Smajli i njegova žaba skakač“, a kasnije zbog izuzetnog doprinosa američkoj književnosti oličenog u romanu „Avanture Haklberija Fina“.
Džordž R. R. Martin
Nakon što mu je pismo objavljeno u časopisu „Fantastična Četvorka“, opsednuti mali stripofil
Džordž R. R. Martin je shvatio da bi verovatno mogao da piše bolje priče od većine onih koje su izlazile u brojnim amaterskim časopisima. Objavio je roman „The Armageddon Rag“ 1983. godine, ali je prijem kod publike bio tako loš da je Martin napravio nagli zaokret i potpuno promenio stil, pa je pisao scenarije za rimejk „Zone sumraka“ i TV seriju „Lepotica i zver“ sa Lindom Hamilton i Ronom Perlmanom. Tokom rada na televiziji počeo je da piše ono što će postati „
Igra prestola“, prva knjiga u još nedovršenom serijalu „
Pesma leda i vatre“. Prva knjiga nije bila bestseler, ali su potonje knjige dobile na popularnosti: prodale su se u više od 90 miliona primeraka i prerađene su u jednu od najpoznatijih serija, „Igru prestola“.
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Đorđe Radusin