Posada broda „Nimord“ se 29. januara 1908. godine iskrcala na Antarktik. Ernest Šeklton je predvodio ekspediciju – prvu od tri – malog tima istraživača koji su naredne tri godine pretraživali kontinent. Iako nikada nisu uspeli da postignu svoj primarni cilj i stignu do geografskog Јužnog pola, bili su prvi koji su doneli motorno vozilo na Antarktik i popeli se na Mont Erebus.
Kada posada nije istraživala, vreme je provodila pišući i ilustrujući, pa su tako bili prvi koji su odštampali knjigu na ovom kontinentu. Knjiga se zove „Aurora Australis“ i jedan primerak je pre nekoliko godina prodat na aukciji predmeta koji su povezani sa putovanjima i istraživanjima.
Zima na Antarktiku duga je i mračna, a posada je veći deo vremena provela u maloj kolibi na zapadnoj strani arhipelaga Ros. Šeklton se postarao da osmisli zabavne aktivnosti kojima će prekratiti vreme, pa su tako poneli hokejaške palice, lopte, gramofon i ploče, kao i presu za štampanje, papir i druge potrepštine kako bi mogli da odštampaju knjigu.
U knjizi „The Heart of Antarctic“ („Srce Antarktika“) Šeklton piše da je nekoliko ljudi „provelo veći deo vremena u stvaranju knjige ’Aurora Australis’, prvoj knjizi koja je napisana, štampana, ilustrovana i povezana na Antarktiku“. Koristili su sve materijale koji su im bili dostupni, uključujući i kutije od hrane za povezivanje knjiga – primerak koji je prodat na poslednjoj aukciji imao je natpis „ovsena kaša“ na unutrašnjoj strani korice.
Ekspedicija se sastojala od najrazličitijih ljudi, pa je tako umetnik Džordž Marston ilustrovao knjigu, a Ernest Džojs (koji je bio zadužen za pse i sanke) i Frenk Vajld (koji je rukovao životnim namirnicama) štampali su knjigu. Ovaj proces bio je izuzetno težak jer su ploče za štampu zagrevali svećom „kako bi mastilo bilo ravnomerno tanko“ i čekali su da svi zaspe kako njihovi pokreti ne bi stvarali vibracije koje će uticati na kvalitet štampe.
Šeklton je bio neka vrsta urednika koji je tražio od članova ekipe da pišu tekstove. Odlučio je da u knjigu uključi sve – od intervjua sa kraljevskim pingvinom do lažnih biblijskih susreta. Odštampali su oko 100 primeraka koje su kasnije delili prijateljima i sponzorima. Poznato je da je sačuvano nešto manje od 70 primeraka. Ako ništa drugo, kako navodi Šekleton, „knjiga je poslužila da nas sačuva od opasnosti dokolice tokom polarnih noći“.
Autor: Kara Điajmo
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Dragan Matković