Sinoć je u prepunom kafe-baru Agora održana jedna sasvim drugačija promocija romana „Peščana hronika“. Naime, na promociji je glavu reč imao prof. dr Brana Dimitrijević, koji se osvrnuo na ovo delo sa aspekta zdravstvene struke, odnosno tradicije pisaca koji su istovremeno bili i usprešni lekari ili u ovom slučaju – farmaceuti. Počev od Laze Lazarevića pa do današnjih dana, mnogi profesionalci u zdravstvu su ostavili veliki trag u srpskoj književnosti, pa i sam prof. Dimitrijević, kao maksilofacijalni hirurg ali i uspešan pisac koji je potpisao veliki broj knjiga i scenarija. Oni su, kao i mladi Zelić, dokaz da ta pojava opstaje, pa čak i da jača.
Prof. Dimitrijević je izneo malo poznate podatke o uništavanju dokumentacije vezane za radne akcije i druge istorijske okolnosti o kojma se do pojave ovog romana nije pisalo u domaćoj književnosti. On je istakao elemente fantastike u Zelićevom romanu, koju su u književnost uvodili južnoamerički autori, ali i uporedio njegovo delo s romanima Danila Kiša, u pogledu ozbiljnosti teme i načina na koji je ona obrađena. Pored fašizma i staljinizma o kojima je i Kiš pisao, kako prof. Dimitrijević kaže, u romanu „Peščana hronika“ Zelić se detaljno pozabavio i pitanjima globalizacije i njenih najnegativnijih strana oličenih u NATO bombardovanju Jugoslavije.
Kako se ovaj roman našao u širem izboru za Ninovu nagradu za roman godine, prof. Dimitijević je izrazio uverenje da on apsolutno zaslužuje ovo priznanje. Budući da je već postigao uspeh kod publike i kritike, ostaje mu još samo da osvoji neku od prestižnih književnih nagrada.