Prodavnica mržnje: Amazonov ogranak za samizdate raj je za rasiste

„Dajte meni, belcu, razlog za život“, napisao je jedan korisnik na anonimnom forumu 4chan leta 2017. „Da li da tražim hobi? Kakva interesovanja da pronađem kako bih se spasao potpunog očajanja? Kako da nastavim da živim?“



Drugi korisnik je imao predlog: „Molim te, napiši sažetu knjigu o činjeničnim, nespornim informacijama o otkrivanju jevrejskih mahinacija“, sa fokusom na to kako „prodaju naše visokotehnološke tajne Kini/Rusiji“ i na „njihov dugi istorijat pedofilije i perverzija, i tome slično“.

Čovek koji je tražio savet bio je zaintrigiran. „A ko bi je izdao i ko bi je izložio u svojoj knjižari, da sve to bude vredno truda?“, pitao je.

Odgovor je stigao posle nekoliko minuta: „Objavi je kao samizdat na Amazonu“, napisao mu je sagovornik.

„Kindl će izdati sve i svašta“, ubacio se neko treći.

U suštini, bili su u pravu. Potrebno je samo nekoliko minuta da se neko delo postavi na „Kindle Direct Publishing“ (KDP), Amazonov ogranak za samoizdavaštvo, a elektronska knjiga se pojavi u najvećoj svetskoj knjižari za pola dana, u proseku, uz minimalnu proveru. Posle više od decenije od osnivanja, KDP je uveo demokratiju u izdavaštvo i hvaljen je zbog pružanja šanse autorima koji nemaju kontak sa tradicionalnim izdavaštvom da bi doprli do ranije nezamislivog broja čitalaca.

Prema istraživanjima, ista prilika se ukazala rasistima i neonacistima. Oko 200 od 1500 knjiga koje preporučuje onlajn forum belaca nacionalista Colchester Collection jesu samizdati Amazona. A broj sledbenika svakodnevno raste, jer članovi ekstremističkih grupa često naglašavaju pogodnosti platforme, što pokazuju analize hiljada razgovora na različitim forumima. Čak je i Anders Brejvik, na početku svog manifesta koji je prethodio njegovim terorističkim napadima, predložio svojim pratiocima da koriste KDP, između ostalih medijuma, za širenje njegove poruke.

To što su ove knjige dostupne na Amazonu nije slučajnost, već pre neizbežna posledica poslovne strategije ove kompanije. Više od dvadeset bivših radnika Amazona je navelo da su težnja kompanije ka tržišnom udelu i filozofska averzija prema cenzorima stvorile otvoreni pristup ka sadržaju: bukvalno ne postoji škakljiva ideja, a nijednom autoru nije zabranjen pristup. Glavne društvene mreže i druge izdavačke platforme su zabranile ekstremiste, pa je Amazon postao njihovo sklonište, utočište gde im je potrebno nekoliko klikova da bi širili svoju poruku.

„Kao prodavci knjiga, verujemo da je dostupnost pisane reči bitna“, rekao je u izjavi predstavnik Amazona. „Tu spadaju i knjige koje će nekome da smetaju, iako imamo propise koji određuju kakve knjige mogu da budu puštene u prodaju. Ulažemo dosta vremena i sredstava kako bismo obezbedili poštovanje naših propisa, i uklanjamo proizvode koji nisu u skladu sa tim propisima. Takođe, brzo proverimo svaku knjigu za koju se izrazi zabrinutost.“

Džef Bezos je osnovao Amazon sa vizijom da prodaje ljudima šta god žele, kad god to žele. Godine 1994. to još nije bilo moguće. Stoga je počeo sa knjigama, kako se navodi u delu Breda Stouna „The Everything Store“, koji je napisao i objavio 2013. istorijat Amazona. Bezos je strastveni čitalac, naročito naučne fantastike, ali svoju odluku nije zasnovao na strasti prema književnosti, već na poslovnom potencijalu. Knjige su mogle lako da se šalju, a bile su beskonačno raznovrsne. „Ako (Bezos) u tom trenutku nije mogao da napravi pravu prodavnicu svega i svačega“, piše Stoun, „mogao je da suštinski obuhvati beskonačnu selekciju makar u jednoj važnoj kategoriji proizvoda.“

Bezos je od početka bio odlučan u nameri da ništa ne spreči njegovu neumoljivu težnju za razvitkom kompanije. Zaposlenima je usadio skoro dogmatsku odbojnost prema cenzorima – tim nametljivim urednicima i kritičarima koji stoje između pisaca i čitalaca, i koji odlučuju šta bi javnost trebalo da konzumira. „Želimo da svaka knjiga bude dostupna – dobra, loša i zla“, objasnio je Bezos u svom govoru 1998. godine. „A kada to činite, zapravo imate obavezu – ukoliko želite da kupovno okruženje učinite stvarno povoljnim za kupovinu – da na neki način oslobodite istinu.“

Ipak, i u tom ranom periodu  se suočavao sa pritiskom. Kasnih devedesetih, bivši radnik Amazona je ispričao kako se jedan rabin žalio jer prodaju „The Protocols of the Elders of Zion“, antisemitski tekst iz ranog XX veka, ističe ideju o planu Jevreja da dominiraju svetom. „Džef je rekao: 'Ko smo mi da o tome odlučujemo? Postoji odeljak za komentare i ljudi će komentarisati kako je to ispod njihovog nivoa'“, naveo je radnik. Mada je primetio da se i Bezos grozio takvih sadržaja, više ga je brinulo da ne postupa kao cenzor.

Bivši radnici koji su bili zaposleni u sektorima za knjige i video materijal naveli su da je kompanija pod istim obrazloženjem odlučila da stavi na lager „Mein Kampf“ i propagandne nacističke filmove Leni Rifenštal. Ipak, težnja da se izbegne cenzura povremeno se kosila sa drugim ciljem firme: da sajt bude prikladan za celu porodicu. „Stalno su nam govorili da Bezos nije želeo da kupac na ekranu otvori nešto zbog čega bi se posramio na poslu“, rekao je bivši radnik. Kad je otvoren sektor sa video snimcima, Bezos je odlučio da ne prodaje tešku pornografiju – što je bio jedan od najranijih pokušaja kompanije da ograniči prodaju. Ako bi mušterije ukucale „XXX“ u pretraživač, bile bi preusmerene na laku produkciju Plejboja i Penthausa.

U Amazonu su uskoro shvatili da ne moraju da zavise od izdavača da bi kontrolisali snabdevanje knjigama, već bi mogli sami da ih štampaju. Kompanija je 2005. godine za nepoznatu sumu kupila BookSurge, jednu od prvih tehnologija za štampanje na zahtev (POD, Print On Demand). BookSurge je osnovan 2000. i delio je populističku psihologiju Amazona: njihova misija je bila da svima omoguće da ispričaju priču bez posredničkih natezanja i troškova. „Objavljivali smo sve, od dečjih knjiga do erotskih romana, autore sa skrajnutim političkim stavovima i slikovnice sa erotskim sadržajem“, rekao je Rik Džons, koji je rukovodio operacijama za BookSurge od početka pa do 2014. godine. „Nije na nama bilo da sudimo da li je nešto ispravno ili ne. Naš cilj je bio da pustimo da tržište i ljudi ocene šta ima vrednost.“ Kontrola sadržaja je bila potpuno u suprotnosti sa ovom misijom. „Ništa nije odbijano, osim fajlova koji nisu bili u skladu sa specifikacijama formatiranja“, rekao je suosnivač Džef Švaner.

Nakon kupovine, Amazon je preimenovao kompaniju u CreateSpace i pojačao je proizvodnju štampanih knjiga. Uskoro su pokrenuli ono što je danas Kindle Direct Publishing, kako bi se proizvodili elektronski samizdati za nove čitaoce na Kindlu i za rastuću prodavnicu elektronskih knjiga. (Amazon je 2018. integrisao CreateSpace u KDP, koji sada obuhvata i elektronsko i štampano samoizdavaštvo.) Kako se broj knjiga širio sa nekoliko hiljada na desetine hiljada i milione godišnje, tako se povećavao i pravni rizik za Amazon. „To je bio zbrkani, neuređeni sadržaj za koji niko nije bio zadužen“, prisetio se ovog perioda jedan bivši radnik Kindla. „Bilo je dostupno svima. To je bio Divlji Zapad.“ Amazon je sastavio timove koji su prečešljavali taj haos i tražili materijal koji bi mogao da predstavlja povredu autorskih prava a time i potencijalne sudske tužbe. Prema svedočenjima bivšim radnicima, prioritet kompanije je bio obezbeđivanje što više dostupnog sadržaja za kupce – što je značilo da je, u suštini, sve legalno dozvoljeno.

Kako se kontrola autorskih prava sve više automatizovala, moderatori Amazona su više vremena provodili ocenjujući druge kriterijume „prikladnosti sadržaja“. Ipak, nekoliko zaposlenih je primetilo da se proces pregledanja pre izdavanja još uvek više fokusira na ilegalne ili nepristojne sadržaje, nego na govor mržnje, poniženja i klevete. Od pisaca koji postavljaju štampane knjige se traži da sami prijave ukoliko je njihov sadržaj „za odrasle“. Ukoliko jeste, timovi širom sveta brzo pregledaju naslovnu stranu, naslov i traže nepristojnosti među ključnim rečima, ponekad ocenjujući i 100 knjiga na sat. „To je prilično destruktivan posao“, reako je bivši radnik Amazona koji je radio u pravnom timu Kindla. „Vidite stvari koje ne želite.“

Amazon opisuje KDP kao štamparsku uslugu a ne izdavačku delatnost ili društvenu mrežu. Ali uloga Amazona nije ni u kom slučaju pasivna. Algoritam za preporuke koristi istorijat vaših kupovina, pregleda i pročitanih knjiga da vas usmeri ka knjigama koje ćete najverovatnije kupiti, nasuprot onome što su kritičari naveli ili šta izdavači misle da biste čitali. „Izluđuje me kada čujem Amazonovu priču o uklanjanju cenzure, jer su oni samo zamenili 1000 malih cenzora jednim velikim“, rekla je Šel Kapan, koja je potpomogla osnivanje Amazona i bila je glavni tehnološki direktor do 1999. godine. „Koriste različite kriterijume, ali to nije ništa časnije od kriterijuma drugih ljudi. Radije bih izabrala uredničke predloge nego strategiju koja će mi doneti najveću zaradu.“

Kada smo testirali preporuke za nekoliko knjiga o kojima se diskutovalo na desničarskim forumima, otkrili smo da mnogi predlozi sa Amazona podržavaju i naglašavaju političku ideologiju te knjige. Na primer, prvih šest preporuka za knjigu „Fascism for the Million“, a i one kasnije, sastoje se samo od odbrana fašizma, čak i korisnicima koji nemaju sačuvan istorijat na Amazonu. Štaviše, otkrili smo da se preporuke za ultradesničarske knjige često prepliću i odnose se jedna na drugu, stvarajući neku vrstu lavirinta. Radoznali čitaoci mogu sa lakoćom da kliknu na nekoliko različitih skupina knjiga koje se zalažu za antisemitizam, nativizam, nacizam i belački nacionalizam, bez ijedne preporuke teksta koji nudi suprotni stav.

Za određene knjige, Amazon prikazuje ne samo šta se kupuje, već i šta se često kupuje zajedno – iako izgleda da su nedavno ukinuli ovu mogućnost. Na primer, ukoliko tražite revizionistički stav o Aušvicu, Amazon preporučuje da se iskombinuje sa primarnim izvorima: „Gebels o Jevrejima“ i „Hitler o Jevrejima“. A čak i kada korisnici kupe knjigu i odjave se, dobiće slične predloge u promotivnim mejlovima.

Čini se da Amazon preduzima nešto po pitanju ultradesničarskih tekstova pre svega kao odgovor na visokoprofilne žalbe. Bivši zaposleni su okarakterisali poteze kompanije kao „reaktivne“. Navode da je averzija kompanije ka zavođenju reda u sopstvenoj knjižari i filozofska (ko smo mi da sudimo?) i pragmatična (nijedan automatizovani sistem ne bi mogao tačno da pregleda milione tekstova objavljenih svake godine).

Bilo kako bilo, Amazon je počeo da donosi neke teške odluke koje je ranije izbegavao. Skinuli su stotine dela koja se bave poricanjem Holokausta, kao i veći deo naslova revizionističke izdavačke kuće Castle Hill Publishers. Godine 2019. zabranili su nekoliko knjiga Grega Džonsona i njegove nacionalističke izdavačke kuće Counter-Currents. A u martu, posle decenija kampanja jevrejskih organizacija, blokirana je maloprodaja izdanja „Mien Kampf“ preko trećih lica ili reizdanja preko KDP-a; ali knjiga još može da se kupi direktno preko Amazona.

Kada maloprodaja odluči da ukine prodaju nekog izdavača ili ukloni knjigu, ne daju objašnjenje, nema procesa za žalbu i jedva da ima nekog upozorenja. Ove nejasnoće otežavaju autorima i čitaocima da znaju kako i zašto se donose ove odluke. Amazon odbija da objavi informacije o broju uklonjenih knjiga, unutrašnjoj politici i njenoj primeni.

Smernice Amazona nisu bez razloga nejasne. S obzirom na veličinu kompanije na tržištu, šire zabrane sadržaja bi mogle da predstavljaju pretnju za čitavo književno izražavanje. Na primer, Luj Ferdinand Selin je bio fašista, antisemit i poricao je Holokaust, ali je takođe napisao „Putovanje nakraj noći“, koje je među najboljim delima francuske fikcije.

Manje izdavačke kuće su zauzele proaktivniji stav. Lulu, Smashwords i Kobo izričito zabranjuju samoizdavanje sadržaja koji sadrže govor mržnje ili diskriminacije. Predstavnici svake kompanije navode da je teško balansirati između slobode govora i podsticanja mržnje. „Ne volimo što imamo ulogu cenzora“, naveo je Mark Koker, osnivač i direktor kompanije Smashwords. „Ne volimo što moramo da presuđujemo šta je prihvatljivo, a šta nije. Ali to je odgovornost koju moramo da preuzmemo.“
 
Izvor: propublica.org
Prevod: Đorđe Radusin