Laguna - Bukmarker - Prikaz Velikićevog „Bečkog romana“: Stvarnost kao predložak za roman - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz Velikićevog „Bečkog romana“: Stvarnost kao predložak za roman

Sve je istina i sve je književnost, izjaviće Tomas Bernhard u jednom od poznatih intervjua u kom, između ostalog, objašnjava i zašto su ljudi u Beču najzlobniji ljudi koji postoje na svetu. Čitajući novi roman Dragana Velikića, ne jednom, na pamet će nam pasti upravo Bernhard – pre svega usled dubine reza kojom slavni austrijski pisac zaseca u anomalije i neprevladane traume društva u kom je živeo, gde se prividna sigurnost i nominalni red mešaju i poistovećuju sa zadovoljstvom i(li) srećom. I zaista, sudeći po parametrima stabilnosti – socijalne zaštite, dobre infrastrukture, zelenila, kvaliteta zdravstvene zaštite te mnoštva mogućnosti za kulturu i zabavu – Beč decenijama zauzima jedno od čelnih mesta na rang-listama najsrećnijih svetskih gradova odnosno gradova koji su najbolji za život.

Slično je, bez sumnje, mislio i Pavle Marić, mladi psihijatar srpskog porekla – zaposlen u bečkoj Centralnoj bolnici, kao lekar-specijalizant, kao i zatvorskoj bolnici za mentalno poremećene osuđenike u Hiršendorfu – sve do trenutka kad je, jednog majskog jutra 2020. godine, na njegova vrata zakucala bečka policija. Zaplet nadalje teče „kao u romanu“. Velikom romanu, koji svojom literarnom ubedljivošću i psihološkom sugestivnošću biva dostojan najbolje tradicije svetske literature. Upoređivati novi roman Dragana Velikića s nekim od romana Dostojevskog, KafkinimProcesom“, Kamijevim „Strancem“ ili Crnjanskijevim „Romanom o Londonu“ imalo bi osnova i smisla mada bi, takođe, moglo da nas odvede i u kliše. „Bečki roman“ teško je uporediv s knjigama za koje u žanru psihološkog romana znamo, između ostalog i zato što velika književnost teško da je smestiva u žanr.

Da ne bih upao u zamke prepričavanja romana koji tek treba da čitate, otkriću samo da psihijatar Marić završava u zatvoru gde se, jedna po jedna, razvejavaju predstave o uređenosti i sigurnosti sveta u kom je do tada živeo. Pošto zaplet delom korespondira i s događajima iz ličnog života samog pisca – na planu fabule, stvarnost bismo mogli tretirati i kao tematski predložak za priču. „Ovo je roman kakav svakako nisam planirao da napišem“, pojašnjava Velikić.

Uostalom, uverljivost literature ogleda se i u tome što, protokom vremena, književna istina ostaje jedina koje se ljudi sećaju. Pisan u najboljoj tradiciji društvenog romana, „Bečki roman“ čita se kao psihološki triler, socijalni traktat ali, istovremeno, i uzbudljiva priča o odnosu pojedinca naspram sistema, tačnije „sistema“ u čijim se lagumima gube i iščezavaju korisne zablude o pravičnosti i sigurnosti života u austrijskoj prestonici.

Pavle iskustveno spoznaje tačnost reči hrvatske spisateljice Daše Drndić, koje služe i kao neka vrsta vodiča kroz apsurde tamošnjeg pravosudnog i moralnog posrnuća: „Austrija je prostor u kojem je moguća svaka gadost, prostor koji podnosi sve osim iskrenosti, Austrija je krematorijum za čiste duše.“

Sudski proces, sadržeći zaplet dostojan teatra pravnog apsurda, čini da priča o (nepočinjenom) zločinu prerasta u priču o zlu. Razotkrivajući mehanizme tlačenja – pravnog, profesionalnog ali i emotivnog – Velikić dočarava unutrašnju logiku mehanizama kojima se plivajući zamajci mržnje puštaju u pogon. Pavlov munjevit profesionalni uspeh ali i promptni pad skiciraju i sudbinu zajednice balkanskih gastarbajtera, raspete življenjem između dva jezika od kojih nijedan ne poznaju dovoljno. Istovremeno, to je i univerzalna metafora svih sanjanih destinacija – tačnije, realnostima koje, u društvima gde se integracija ne doživljava kao proces međusobnog približavanja dve strane već kao bezuslovno pokoravanje jedne strane drugoj, sačekuju one koji dolaze. U „Bečkom romanu“ taj fakticitet začinjen je oporim, istorijski utemeljenim humorom koji u ekstremnim okolnostima biva i sredstvo preživljavanja. „Tebi su baš dobro smestili. Nedžade, dođi ’vamo! Evo ga ovaj naš Gavrilo što truje Švabe!“, pozdrav je koji Pavlu upućuje grupa ex-yu pritvorenika. Naposletku, „sve što se njemu dogodilo kondenzovano je uzrečicom – tipično austrijski – uobičajenom frazom odomaćenom u javnoj komunikaciji, kojom se opravdava izostanak bilo kakvog objašnjenja za počinjeno nedelo“.

Pošto je suština literature uvek u onom što se ne vidi – pošto su u porodici junaka knjige bolne teme uglavnom preskakane ili zatrpavane naslagama banalnosti – ovo je i roman o ćutanju, odnosno prećutkivanjima onog što je važno. Roditeljstvu i tome koliko razumemo sopstvenu decu, odnosno u kojoj meri željom da predupredimo i promenimo njihove sudbine bivamo sebični pa i samoživi. Tome kako red i formalna uređenost ne mogu biti supstitut za sreću. Suštinskoj neupotrebljivosti i beskorisnosti svih iskustava koja nisu lična. Potisnutim, dubinskim slikama prenetim iz lično nesvesnog koje se preklapaju s učitanim prizorima i slojevima iz prošlosti grada. O strastima. Posesivnosti. Tabuima i strahu od neprijatnog. Opterećivanju trivijalijama ne bi li se pobeglo od suštine. Gordosti koja sprečava da se sagledaju i (pred)osete ljubavi i patnje bližnjih. To je i priča o tabuima i suštinskom nerazumevanju koje markiraju živote razlikujućih od većine, onih koji se ne uklapaju u stvorene predstave o ugledu i uspehu – konkretno gej paru koji, boraveći u prostoru lažne, odglumljene sigurnosti, suštinsku prirodu svog odnosa krije čak i od najbližih. „Bečki roman“ povest je o ushićujućim ali i manipulativnim i destruktivnim moćima i sposobnostima ljubavi. Nemogućnostima da se isprave počinjene greške, ozvuči prećutano i, uglavnom lažnom, ponosu. Tome koliko je teško sakupiti i ponovo sastaviti krhotine stvarnosti  jednog raspalog sveta utemeljenog na prividima. O (ne)mogućnostima povratka u minule živote i neprevladanim prošlostima što se pred nama otvaraju kao ambisi, onda kad sadašnjost postane neizdrživa. Istovremeno, to je i priča o katarzi. Značaju koji hodanje može da ima za uspostavljanje psihičkog balansa ali i važnosti susretanja – prevashodno sa sobom...

Pošto su nam akteri priče (Olga, Andrej i Pavle) već poznati iz Velikićevog romana „Severni zid“ iz 1995, „Bečki roman“, uslovno rečeno, mogli bismo smatrati nastavkom odnosno dopisivanjem navedene priče. Postojećim, pridodat je i lik dede Lovra, velikog protivnika ćerkinog i zetovog odlaska u Austriju, jednako opreznog i pred unukovim uspesima, kao lajtmotiv ponavljajući rečenicu: „Nemoj da prođete kao Frankopani!“ Izlazeći iz zatvora, s ličnim stvarima navrat-nanos potrpanim u najlon džak, pošto je „organima reda“ zarad pranja vlastite savesti bilo važno da ga iz zatvora što pre izbace, Pavle se seća upravo dedine rečenice – otkrivajući kako su „Fran Krsto Frankopan i Nikola Zrinski bili hrvatski velikaši koji su pripremali urotu protiv Austrije u 17. Veku. Zbog toga su im odrubljene glave. Na prevaru su namamljeni u Beč, a onda utamničeni u Viner Nojštatu – bečkom Novom Mestu“…

Posedujući sve karakteristike zrelog, velikićevskog stila, kao jedne od retkih sretnih konstanti u našoj, ali i regionalnoj književnosti, „Bečki roman“ funkcioniše i kao instrument suočavanja. Književne istine koja nadrasta svako ćiftunstvo, postajući dokument o važnosti ekstremnih egzistencijalnih situacija i iskustava za vitalnost literature jednog pisca. Stilski besprekoran, psihološki upečatljiv (u rangu „Islednika“ ili „Ruskog prozora“), ustanovljujući neku vrstu meta-žanra, „Bečki roman“ među najboljim je ostvarenjima Dragana Velikića – pisca koji, krajnje sugestivno, opravdava prezime koje nosi.

Autor: (Novi) Nebojša Milenković
Izvor: Danas
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
koje knjige je čitala slavna merlinka  laguna knjige Koje knjige je čitala slavna Merlinka?
24.12.2024.
Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a n...
više
sloboda, hrabrost i ljubav puna prepreka biblioteka snova animant kramb u knjižarama od 27 decembra laguna knjige Sloboda, hrabrost i ljubav puna prepreka: „Biblioteka snova Animant Kramb“ u knjižarama od 27. decembra
24.12.2024.
„Biblioteka snova Animant Kramb“ Lin Rine je nezaboravna priča o ljubavi, slobodi i hrabrosti da pratimo svoje snove, smeštena u London 19. veka. Život mlade Animant Kramb se menja kada dobije priliku...
više
5 knjiga koje ćemo moći da gledamo u 2025 godini laguna knjige 5 knjiga koje ćemo moći da gledamo u 2025. godini
24.12.2024.
Da nam je dinar za svaki put kada smo čuli ili izgovorili da je neka knjiga bolja od filma/serije, bili bismo bogati skoro kao neko iz Holivuda. Ali nećemo sad o toj temi da li su knjige bolje od ekra...
više
prepoznajte narcise i zaštitite se od toksičnog uticaja knjiga nije problem u tebi stiže 27 decembra laguna knjige Prepoznajte narcise i zaštitite se od toksičnog uticaja: Knjiga „Nije problem u tebi“ stiže 27. decembra
24.12.2024.
Najpoznatija autorka koja se bavi problemom narcizma na stručan i popularan način Ramani Durvasula napisala je knjigu „Nije problem u tebi“ koja razumljivim jezikom stručno objašnjava kako prepoznati ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.