Prikaz romana „Vremeplovčeva žena“: Domišljato, prepredeno, ambiciozno, sjajno

Možda se pitate zašto je roman „Vremeplovčeva žena“ zaslužio preporuku? Razlozi su brojni. Prvo, iskoračićete u jedan naučnofantastičan žanr koji će vas potpuno obuzeti. Drugo, još važnije, zato što je ovo književno iskustvo koje do sada sigurno niste imali. I treće, ovo je jedna od najlepših, najemotivnijih ljubavnih priča koja će vas potpuno očarati.

Ova knjiga ima ono nešto, „faktor X“ koji joj daje na značaju. Čini se da dosad nismo imali u okviru ljubavne fikcije pojavu putovanja kroz vreme. Narative o putovanju kroz vreme možemo naći kod brojnih pisaca, ali gotovo je nepoznat u ljubavnom žanru.

„Vremeplovčeva žena“ je roman iz 2003. godine koji nam predstavlja običan par – Henrija i Kler. Ali ovo je samo naizgled običan par. Roman Odri Nifeneger istražuje kako Henri poseduje genetsko stanje zbog kojeg nepredvidivo putuje kroz vreme, dok je Kler ostavljena da upravlja životom suočena sa njegovim čestim odsustvom. Roman istražuje navigaciju ljubavi u suočavanju sa Henrijevim poremećajem i načine na koje dolazimo do ljubavi kao načina da shvatimo iskušenja i borbe savremenog života.

Čitajući roman, dolazimo do toga da su se Henri i Kler prvi put sreli kada je Kler imala samo sedam godina, dok se njegov prvi susret dešava u odraslom dobu.

Zašto se razdvojenošću ljubav pojačava?

Kler je prelepa studentkinja umetnosti, dok je Henri bibliotekar avanturističkog duha. Henri je jedan od prvih ljudi sa dijagnozom hroničnog poremećaja: povremeno se njegov genetski sat resetuje i on se nađe na pogrešnom mestu u vremenu, povučen u trenutke emocionalne gravitacije u svom životu, prošlosti i budućnosti. Njegovi nestanci su spontani, njegova iskustva nepredvidiva, naizmenično mučna i zabavna. Ona čini sve da se prilagodi ovom čudnom stanju čoveka kojeg voli! Ali stvari eskaliraju u svakom poglavlju: Henri je nestao u vazduhu bez svoje kontrole, otkrivši da je skočio u drugu vremensku liniju, nag, ranjiv.

Henri počinje da putuje kroz vreme sa pet godina, skačući unapred i unazad u odnosu na svoju vremensku liniju. Kada nestane, kud ide i koliko dugo će trajati njegova putovanja su van njegove kontrole. Njegova odredišta su vezana za njegovu podsvest – najčešće putuje na mesta i vremena vezana za njegovu istoriju. Određeni stimulansi, kao što je stres, mogu izazvati Henrijevo putovanje kroz vreme; često ide na trčanje da bi se smirio i ostao u sadašnjosti. On u budućnosti traži farmaceutske proizvode koji bi mogli da pomognu u kontroli njegovog putovanja kroz vreme. Takođe traži savet genetičara dr Kendrika.

„Tamo sam uvek veoma kratko. A možda i prosto ne znam šta to gledam. Prošlost me vuče mnogo jače. U prošlosti se osećam daleko čvršće. Možda je budućnost sama po sebi manje stvarna? Ne znam. U budućnosti mi se uvek čini da nemam vazduha. Po tome je i prepoznajem: osećaj je drugačiji.“

Henri ne može ništa da ponese sa sobom u budućnost ili prošlost, što znači da uvek dolazi go i onda se bori da pronađe odeću, sklonište i hranu. Uči kako da preživi u različitim vremenskim zonama bez novca, odgovarajuće lične karte, odgovarajuće priče. Zato izoštrava svoje džeparske, kradljive i borbene veštine kako bi se borio protiv pretnji. Mnogo toga on uči od starijih verzija sebe.

Meni je čitanje ovog romana izgledalo kao slaganje slagalice. Moram priznati da, iako retko plačem, uz ovaj roman koji je emotivno nabijen sam i te kako plakala. Autorka je našla genijalan način da nam hronološku liniju preseče pričama iz prošlosti i budućnosti. Veoma originalan i maštovit, ovaj debitantski roman postavlja pitanja o životu, ljubavi i uticaju vremena na odnose.

Ljubavna priča je epska. Način na koji se autorka bavi temom ljubavi, sudbine, ličnog izbora i putovanja kroz vremena koja ne mogu da promene budućnost, jer je njegova budućnost u prošlosti, a njegova prošlost u budućnosti. Iako je mnogo nedoumica, verujte mi da je ljubavna priča zadivljujuća.

„Šta je s kategoričkim imperativom?“, pita Henri.

„S čim?“

„Znaš, sa zlatnim pravilom. Nemoj da jedeš druge ako ne želiš da i tebe pojedu.“

„Vremeplovčeva žena“ prikazuje efekte putovanja kroz vreme i kako se ovo putovanje kroz vreme odražava na brak Henrija i Kler i njihovu strastvenu ljubav jedno prema drugom. Kler i Henri pokušavaju da žive normalnim životom, težeći poznatim ciljevima – stalnim poslovima, dobrim prijateljima, deci. Sve ovo je ugroženo nečim što ne mogu ni da spreče ni da kontrolišu, što njihovu priču čini intenzivno dirljivom i potpuno nezaboravnom.

Knjiga je adaptirana u filmsku verziju u kojoj sam takođe uživala. U ovoj izuzetnoj ljubavnoj priči igraju Rejčel Adams i Erik Bana. Istoimenu knjigu po kojoj je film snimljen Laguna je objavila još 2006. godine, a 2023. u novom izdanju.



Posle knjige i filma HBO je adaptirao ovu neverovatnu knjigu u seriju. Nastala u adaptaciji Stivena Mofata i zasnovana na istoimenom romanu, serija prati kroz vreme magičnu ljubavnu priču između Kler (Rouz Lesli iz „Igre prestola“) i Henrija (Teo Džejms) i brak u kome postoji problem… putovanje kroz vreme. 



„Vremeplovčeva žena“ je topla preporuka i jedna od mojih omiljenih knjiga. Priča ovog romana, kako god bila adaptirana, neverovatna je, originalna i vredna pažnje. To je čudesna naučnofantastična priča, intrigantna misterija i, naravno, priča koja će vam suze naterati na oči jer se radi o izuzetno emotivnoj ljubavnoj priči!

Ako niste gledali film ili seriju, toplo vam preporučujem da prvo pročitate knjigu. Nećete pogrešiti.

Autor: Danijela Tomašević
Izvor: Bookmate žurnal