Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Via Acquarossa“: Svet između dva trotoara - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Via Acquarossa“: Svet između dva trotoara

Ako u nečemu domaće tržište ne oskudeva, to su knjige o Italiji. Kuvari, vodiči, rečnici, romani i naslovi iz istorije umetnosti ove mediteranske zemlje izvori su gde svaki zainteresovani čitalac može pronaći nešto za sebe. Međutim, ono po čemu se Mario Liguori i „Via Acquarossa“, kao njegov četvrti roman u izdanju Lagune, izdvajaju jeste osobeni spoj perspektiva. Kao stanovnik Srbije a državljanin Italije, svojim delima daruje jedinstvene refleksije o životu, osećanjima, ljudima i društvima.

Ovo jeste, kako podnaslov kaže, roman o jednoj ulici smeštenoj u naselju između Napulja i Salerna. No on je više od toga. Tokom literarne šetnje Akvarosom čitalac će uočiti opise, poređenja, metafore i alegorije kojima Liguori stapa ovde i tamo, danas i juče, pojedinca i svet. Na koji način? Gro knjige donosi pojedinačne priče o po jednom stanovniku ove ulice, koji su pretežno mladi ljudi sa jednostavnim snovima, koji su takvi „valjda zato što su u Akvarosi postojali krasni mirisi i boje, hrana i sunce o kojima nije morao da mašta“, kako autor piše na 155. strani.

Tu su i oni stariji koji, uprkos begu od malograđanštine Akvarose, u kojoj je privatno isto što i javno a oskudica način života, ni u uređenom severu ne nalaze ishodište. To je priča o Alesiju, koji se u Helsinborgu oženio i potisnuo prošlost u sebi. To je priča o nostalgiji koja te, kao u čuvenoj pesmi „Nostalgia canaglia“, obuzima baš kada ne želiš. Tu je i melanholija, njena sestra bliznakinja.

Ležeći u komšiluku večno skamenjene Pompeje, ulica Akvarosa doslovno je svet u malom. U njoj je ljubavi, mržnje, svađe, nasilja, nežnosti, puno pravde a još više nepravde – svega onoga što čoveka čini čovekom, jednom bačenim u svet u kome traži svoje mesto pod suncem, koje u ovim krajevima prži. Zato je vrlo lako povezati se sa likovima – bio to Šali, dečak iseljenik iz Maroka, ili Elena i Antuono, uglađeni bračni par koji je palanka odbacila kao luksuz koji sebi nije smela da priušti. Ulica neuspeh ne prašta, a uspeh još manje.

„Kada stranac dođe na Jug, plače dva puta: kada stigne i kada odlazi“, poentirao je Alesandro Sijani u filmu Benvenuti al Sud (Dobro došli na jug) opisavši kako ovi naizgled pasivni krajevi ipak osvoje gosta, bez obzira na prtljag predrasuda.

„Jug ne zna da radi, sever ne zna da živi“, pisao je Momo Kapor.

Kao potomak zemlje poznate po kulturnoj različitosti njenih stanovnika, a na tragu pozne Kaporove proze, Liguori možda najlepše strane piše u osmoj vinjeti, kada povlači paralele između severa i juga. Da li sveta, Evrope ili Italije – za priču je svejedno.
 
Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno sa njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode. Srdačnost drugih plaća žrtvovanjem u privatnosti, ali zato, valjda kao kakav odušak, i on voli da se bavi tuđim životom: to je kompenzacija.

Ko je i ostao neopredeljen u pričama o pojedincima i njihovi isprepletanim životima, ovde će hteti da se svrsta. Možda zavisi od života čitaoca – severnjaku je samoća kazna, a južnjaku spas – a možda i od životnog stila: na severu je važno imati lepe čarape, jer dobru frizuru pokvare jaki vetrovi i kiše. Na jugu ko nema dobru frizuru taj je gubitnik.

„Na jugu su značajnije razlike između bogatih i siromašnih, a često su potrebne generacije za promenu društvene uloge određene porodice… Dok je na severu bitno ime, na jugu je bitno prezime“, reči su kojima nas Liguori stavlja u dilemu čiju zemlju opisuje.

U tom smislu, dvadeset treća i dvadeset četvrta vinjeta katalozi su društvenih nepravdi koje pogađaju Akvarosu. Od toga da naselje uzurpira gradnja tržnog centra ili drugog zdanja od privatnog i komercijalnog značaja, da se javni interes zapostavlja a zakoni tretiraju kao preporuke, do tajkuna koji ruše sve pred sobom, ne zarezujući građane. Zvuči poznato?

Uprkos anomalijama, sukobima interesa i nepravdi svakom društvu svojstvenoj, ipak postoji, kako autor poručuje kroz lik advokata Markantonija Zbardele, jedan zakon vrednosti koji treba da uvažimo ako ne želimo sunovrat društva.

„To je kapitalizam: mali broj bogatih, veliki broj siromašnih. Šta ti nije jasno?“, upitao je Salvatore svog prijatelja, pripalivši cigaretu.

Autor: Ivan Radanović
 
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima laguna knjige Obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima
23.01.2025.
Laguna i Delfi oduvek su se borili za pravdu, slobodu mišljenja i govora. Stajali smo uz svoje pisce i kada to nije bilo lako. Sada je naša podrška potrebna i studentima i prosvetnim radnicima koji se...
više
marko vidojković o povredama na radu i dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi laguna knjige Marko Vidojković o „Povredama na radu“: I dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi
23.01.2025.
„Zahvaljujući njihovoj maloumnosti, mene su gledali i slušali milioni na njihovim televizijama, kako izgovaram ono što oni nikada ne bi smeli, a dobrim delom misle. Da su iole razmišljali o potencijal...
više
ljiljana šarac porodica je najsigurnije uporište i utočište laguna knjige Ljiljana Šarac: Porodica je najsigurnije uporište i utočište
23.01.2025.
„Godina 2024. za mene je bila u mnogo čemu otrežnjujuća. Pokazala mi je da ne zavisi sve od mene, ma koliko se upinjala i trudila da planove i želje ostvarim. Naučila me je da ne moram da dobijem onol...
više
prikaz romana dve mice i novi beograd na mladima svet ostaje laguna knjige Prikaz romana „Dve Mice i Novi Beograd“: Na mladima svet ostaje
23.01.2025.
Mirjana Đurđević, autorka knjige „Dve Mice i Novi Beograd“ (Laguna, 2024), kaže da je mnogo uživala pišući ovaj roman i da joj je bilo žao kada je rukopis završila. Kao čitalac, osećala sam tu životnu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.