Prikaz romana Toma Hilenbranda „Kradljivac kafe“

Krajem 17. veka, Evropa je opsednuta kafom. Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima, francuski pesnici: svi se okupljaju u kafedžinicama kako bi konzumirali napitak ere prosvetiteljstva. Ali kafa je skupa. A svakome ko bi se usudio da je prokrijumčari iz jemenske Moke, preti smrtna kazna. Uprkos tome, mladi špekulant, trgovac i varalica, Obedaja Šalon, sprema se za ovakav poduhvat. Posle brodoloma na Londonskoj berzi, jedna od opcija je i samoubistvo. Samo veliki, zaista veliki posao može da ga spase propasti. I zato odlučuje da igra na sve ili ništa: uz finansijsku podršku Ujedinjene istočnoindijske kompanije, on okuplja grupu stručnjaka iz raznih zemalja, koji će mu pomoći da Turcima ukrade kafu. U početku izgleda da se sve odvija bez problema, ali onda shvataju da su im različite sile za petama...

1683. godina. Novi napitak nezaustavljivo osvaja Evropu. Vlada velika potražnja za kafom, „vinom islama“. Obedaja Šalon, špekulant i varalica, izgubio je čitavo bogatstvo na berzi. Pošto su novčanice kojima je platio krivotvorene, jedino što mu preostaje je bekstvo u Amsterdam, gde nekoliko meseci kasnije dospeva u kazneni zavod. Konrad de Greber, član upravnog odbora Ujedinjene istočnoindijske kompanije (UIK), nudi Šalonu posao. Biće mu obezbeđena sva neophodna sredstva da otputuje u grad Moku, u Jemenu, i ukrade nekoliko stabljika kafe. Iz njih će UIK dobiti sadnice kojima će slomiti turski monopol u trgovini kafom.

Tokom opasnog putovanja, družina nailazi na brojne probleme. Povrh toga, predeo u kome se u Moki uzgaja kafa je pod budnim okom otomanskih stražara. Francuzi, trgovinski partneri Turaka, dodatno su zabrinuti jer veruju da Šalon planira da pruži podršku Vilijamu Oranskom u delovanju protiv Luja XIV. Zato za Šalonom i njegovim timom šalju musketarskog kapetana Gatjena de Polinjaka. Počinje uzbudljiva trka.

Spoj avanturističkog, špijunskog, naučnog i istorijskog romana

Tom Hilenbrand je već poznat nemačkoj publici zahvaljujući njegovim „kulinarskim trilerima” o kuvaru i detektivu Ksavijeru Kiferu. „Kradljivac kafe“ obećava. Prvo upoznajemo Obedaju Šalona, zaljubljenika u prirodne nauke i pripadnika tzv. République des Lettres (naučni časopis Nouvelles de la République des Lettres počeće da izlazi u Amsterdamu 1684). Zahvaljujući tome on širom Evrope, ali i izvan njenih granica, poznaje mnoštvo istomišljenika, koji će biti od koristi kao mreža pomagača i doušnika u njegovom poduhvatu. Ali prvo je potrebno formirati tim, snabdeti se odgovarajućom opremom i falsifikovati dokumenta koja će im omogućiti putovanje.

Politička situacija u periodu između 1683. i 1689. napeta je i nepredvidiva. Osmanlije 1683. opsedaju Beč i Šalon nije usamljen u ubeđenju da će glavni grad Habzburške monarhije biti sravnjen sa zemljom. Kakva greška u proceni, i to ne samo turska. Kralj Luj XIV sanja o novim osvajanjima u Evropi, dok Vilijam Oranski, kasnije poznat kao Vilijam III, postaje novi kralj Engleske. U romanu se može saznati štošta o istoriji i odnosu snaga u Evropi na kraju 17. veka.

Šalon i njegovi saputnici tokom putovanja doživljavaju brojne avanture, koje često dovode u opasnost njihov tajni identitet. Na sreću, Šalon raspolaže mnoštvom kontakata sa kojima je u dosluhu zahvaljujući unapred pripremljenom sistemu šifara. Glavni dešifrant Luja XIV, Rosinjol, pokušava da ih razreši, što čitaocu omogućava da se detaljnije upozna sa veštinom dešifrovanja. Ljubitelji „Enigme“ (u pisanoj ili filmskoj formi) sigurno će uživati.

„Kradljivac kafe“ pored priče o trijumfalnom pohodu kafe na Evropu nudi i vizuelno bogat prikaz političkih odnosa u periodu između 1683. i 1689. godine. Čitalac će se upoznati i sa monštvom informacija o razlikama Istoka i Zapada, ali i o kriptološkom zanatu. Dodajte tome još akciju, ljubav i nezgodno iznenađenje na samom kraju. Šta još poželeti?

Izvor: histo-couch.de
Prevod: Jelena Tanasković