Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Sigurna kuća“: Postoji li bezbedno mesto za žene žrtve nasilja? - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Sigurna kuća“: Postoji li bezbedno mesto za žene žrtve nasilja?

U romanu „Sigurna kuća“ autorka Marina Vujčić odmereno i dostojanstveno  dokumentuje i gradi hroniku žene koja je u samoodbrani ubila supruga koji ju je godinama zlostavljao.

Ono što u ogromnom broju slučajeva naruži knjigu i što u načelu ne bi ni trebalo da bude iole upadljivo je priprema za pisanje, u smislu vidljivih tragova pomnog istraživanja „terena“, lova na faktografiju... „Sigurna kuća“ Marine Vujčić je kontraprimer toj tezi i tom sudu. Naime, dosta brzo postaje posve očigledno da je samom činu pisanja ovog sasvim uspelog proznog dela prethodilo opsežno i temeljno istraživanje tog neveselog (i po svaku društvenu zajednicu poraznog) fenomena žrtava nasilja, koje su dospele u zatvor nakon što su u trenu (kakvu-takvu) pravdu uzele u sopstvene ruke. Vujčić u ovoj svojoj knjizi brižljivo, uz zavidnu meru odmerenosti i dostojanstva – i spram teme i spram ključne akterke – dokumentuje i gradi hroniku žene koja je u samoodbrani ubila svog supruga, istog onog koji je godinama kinjio, unižavao i zlostavljao.

Već samo prethodna rečenica je dovoljna da verziraniji i oprezniji čitalac shvati po kakvom se tom skliskom terenu kretala autorka radeći na ovoj priči u baš ovom obliku – obliku proze koja bi da pleni i dokumentarističkim naturalizmom, i upečatljivom empatijom, i nedostatkom bilo kakvih primesa i senki cinizma i naknadne pameti, uz to, podjednako daleko i od brzopotezne aktivističke ostrašćenosti na prvu loptu i od jalovog sentementalizma. Na tom tragu ova Sigurna kuća (sa tim zajedljivim naslovom) je knjiga upravo onakva kakva je i trebalo da bude – mudra, nežna, decentna, promišljena, empatična, istinoljubiva... Ako je potrebno to dokazati kroz samo nekoliko rečenica, evo i malenog uzorka: „U sjećanju tražiš onu tuđinku koja si bila, koja je u život pred sobom vjerovala onako kako vjeruje u sve neoborivo. Sjećaš je se kao da gledaš crno-bijele fotografije neke pretkinje koja je umrla prije tvog rođenja i sad te neko mora uvjeriti da je doista postojala.“

U pitanju je po više osnova složena proza, ali i delo o kome se svakako može u isti mah i nadahnuto suditi. To prirodno proističe iz nadahnjujućeg utiska koji „Sigurna kuća“ ostavlja na iole ambicioznije i zahtevnije među čitaocima.

Arhitektonika priče je snažno i ozbiljno postavljena, idejna poenta je i razmahano i usredsređeno izvarirana, a centralni lik jasno pozicioniran i prikazan u svoj toj svojoj punoći u najmanju ruku udvojenog identiteta. Nema tu mnogo potrebe za polaznim mudrovanjem – glavna junakinja je osim na zatvorsku kaznu (dakle, zbog ubistva u samoodbrani) osuđena i na život i prateću mu introspekciju u kovitlacu pakla vlastite savesti.
 
Autorka uspeva da nas ubedi i da sve do poslednjih stranica „Sigurne kuće“ odneguje, na raznorodne načine prikaže i održi iluziju upečatljivosti u prikazu nametnute, istovremeno i životne i identitetske drame žrtve koja je i ubica. U toj ravni se javlja poprilično glavolomna mozgalica šta je to zapravo, šta život može i treba da bude, kao i šta i koje su u datim okolnostima krajnje razmere  zločina. Ako ćemo pošteno, a i iskreno, tom proaktivizmu, kao instinktivnoj reakciji na krivdu i maltretman nas uče i svete knjige, dok nas, na drugoj strani,  strah, nesnađenost, zarobljenost na poziciji žrtve, te nemoć pred udarom društvene stigme, na sreću, u većini slučajeva zadržavaju na tački društveno prihvatljivih i uslovljenih reakcija. U tom pogledu potpuno izlišnim se čini svako insistiranje na dokazivanju verističkog profila ove priče, jer, na sreću svih nas, reči i jezik su i dalje kadri da porode ovako kvalitetnu prozu kojoj je  pojašnjavanje konteksta sasvim izlišna rabota.
 
Autor: Zoran Janković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 42


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
trejsi ševalije nema strpljenja za pisce koji ne čitaju laguna knjige Trejsi Ševalije nema strpljenja za pisce koji ne čitaju
31.03.2025.
Autorki romana „Ostrvo stakla“ Trejsi Ševalije postavili smo nekoliko pitanja o pisanju, čitanju, alternativnim zanimanjima i još ponečemu. Postoji li ličnost, mesto ili rutina koja je posebno ...
više
branko anđić dijalog suprotstavljenih sila laguna knjige Branko Anđić: Dijalog suprotstavljenih sila
31.03.2025.
Zašto je za svakog čoveka porodica osnovna ćelija opstanka i večiti izazov, u ovom intervjuu, a pre svega u novoj zbirci priča „Da si dobra, i Bog bi te imao“, otkriva nam nagrađivani pisac Branko Anđ...
više
međunarodni dan knjige za decu odabrani naslovi male lagune na popustu 50  laguna knjige Međunarodni dan knjige za decu – odabrani naslovi Male Lagune na popustu 50%
31.03.2025.
Povodom Međunarodnog dana knjige za decu koji se svuda u svetu obeležava 2. aprila, i u Delfi knjižarama slavimo ovaj važan dan! Na odabranih 50 naslova iz bogate produkcije knjiga za decu u izdanju L...
više
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
31.03.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.