To nije greh, govori on sebi, sada greh više ne postoji, tu su samo krv, voda i led; tu su samo život i smrt, i sivozeleni prostori između njih.
Roman „
Severne vode“ vraća nas u engleske pomorske luke sredinom 19. veka, u doba jenjavanja visokoprofitabilnih lovova na kitove ulješure. Iz ugla bivšeg vojnog hirurga Patrika Samnera, koji dobija posao lekara na brodu
Dobrovoljcu, pratimo možda poslednju ekspediciju kitolovaca u puste arktičke predele koja će testirati kako izdržljivost posade tako i njihovu ljudskost u uslovima egzistencijalne opasnosti hladnoće dalekog severa, gladi, oluja, ali i nezamislivo mračnih poriva skrivenih u dubinama ljudske duše. Među njima je i Henri Draks, ozloglašeni harpundžija i nemilosrdni silovatelj i ubica, otelotvorenje zla koje ne zna za kajanje i strah i ne preza i od najgnusnijih postupaka.
Ova priča je od onih koje žestoko treniraju vaš mozak, čula, srce i želudac.
Makgvajer je vrlo ubedljivo preneo atmosferu koja vlada u pomorskom ambijentu, posebno kroz dijaloge sa sirovim, „masnim“ i prostačkim rečnikom, i kroz izuzetno osetne, čulne opise kojima vam se uspešno uvuče pod kožu da na momente ostavite knjigu, protresete se pa se opet nestrpljivo vratite čitanju. Bukvalno vas natera da osetite oštar mraz Arktika, vonj ustajalog vazduha lučke birtije, ukus jeftinog brodskog ruma, dodir lepljive krvi i kitovog loja pod prstima.
Likovi, njihovi postupci, pozadinske priče i sudbine su tek posebna priča. Iako vam niko od njih ne prirasta za srce, niti ih na trenutak žalite ili saosećate sa njima, čak vas često i razbesne i ogade svojim stavovima i činovima, ipak im odajete počast jer se do poslednjeg atoma snage bore za goli život i za opstanak u najokrutnijim uslovima. Voleo bih jedino da je autor malo više prostora dao Draksovoj pozadinskoj priči jer je jedan od najokrutnijih antagonista kog sam upoznao u savremenoj književnosti.
„Severne vode“ je knjiga koja će me dugo držati pod utiskom. Povremeno ću se setiti sudbina posade
Dobrovoljca, u ušuškanosti svog doma, daleko od mraza dalekog Arktika čije pustine u čoveku mogu probuditi i naterati ga na nezamislive užase.
Autor: Marko Jovanović
Izvor: Instagram/
@knjiga_za_dusu