U gimnaziji sam, pored ostalih društvenih nauka, najviše volela istoriju. Često sam, kada je profesor predavao novu lekciju, želela da čas traje duže. Naš „istoričar“ je od svojih časova pravio zanimljive mini tribine. Nije bio od onih koji iznose šture podatke o godinama raznih ratova i o događajima koji su im prethodili i o onome šta se dešavalo posle njih.
Kada nam je priopovedao istoriju srednjeg veka, pred očima su nam bile žive slike kako su u to vreme živeli i obični ljudi. Kako su se oblačili, šta su jeli. U lekciji o Napoleonu i njegovom osvajanju, pričao nam je o Napoleonovoj najvećoj ljubavi – Žozefini.
Setila sam se časova istorije dok sam čitala roman „Reči na mom dlanu“, debitantski roman Gvinevir Glasferd, engleske književnice.
Cogito ergo sum (Mislim, dakle postojim) najpoznatiji je citat francuskog filozofa, matematičara i naučnika. Pored brojnih istorijskih činjenica poznatih iz Dekartove biografije, spisateljica romana nam dočarava, iz ugla sluškinje Helene Ros, kakav je Rene Dekart bio u svakodnevnom životu.
U zvaničnim biografijama ovog velikog filozofa koji se pored Lajbnica i Spinoze smatra začetnikom realizma kao filozofskog pravca, spominje se da je 1635. godine dobio vanbračnu kćerku Fransinu.
„Reči na mom dlanu“, plod mašte Gvinevir Glasferd, opisuje kako je došlo do susreta Renea Dekarta sa Helenom Ros, služavkom u kući jednog amsterdamskog prodavca knjiga. Dekart je stanovao jedno vreme u toj kući i tu je upoznao Helenu. Njihova ljubavna veza je možda izgledala tako kako je opisana u romanu.
Polupismenu služavku Helenu, željnu znanja, Dekart uči pisanju. Zatim je uči osnovama algebre i geometrije. Tokom razgovora sa njom on joj priča o svom velikom delu „Svet“ koje nije završio jer je prerano da ga predstavi javnosti. Naime, znao je da bi to delo iz oblasti fizike naišlo na osudu javnosti kao što je to bio slučaj sa zabranjenom knjigom Galilea Galileja.
Rene i Helen koja ga sve vreme zove Mesje, zaljubljuju se jedno u drugo i iz te ljubavi se 1635. godine u Deventeru rađa mala Fransina.
Iako razdvojeni, Helen i Rene Dekart održavaju kontakt putem pisama.
Nakon što je na svom maternjem jeziku, francuskom, objavio „Raspravu“ Dekart se seli u Santport, malo selo blizu mora. Tu, odvojen od sveta, živi sa Helen, Fransin i sa svojim slugom Limuzincem.
Sele se zatim u Amesfort, gde u petoj godini svog života Fransina umire od šarlaha. Ta smrt Dekartu predstavlja ogromnu patnju. Dekart i Helen se razdvajaju. Ona se zahvaljujući velikoj svoti novca koju joj je obezbedio Dekart udaje za jednog udovca. To nije prepreka da se njih dvoje povremeno viđaju jer žive blizu jedno drugoga.
Da li je Dekart zaista bio otac Heleninog sina istoričari ne znaju. Na kraju romana, Helen po saznanju da je Dekart umro u Švedskoj od komplikacija izazvanih zapaljenjem pluća, pati i svom sinu priča kako je Rene Dekart, Mesje, bio jedina njena prava ljubav.
Gninevir Glasferd u romanu „Reči na mom dlanu“ želi da pobije tvrdnje da je Dekart bio usamljenik koji se bavio isključivo naučnim poslovima. Za nju on nije samo matematičar, filozof i fizičar već i običan čovek koji je voleo, patio, smejao se ali i plakao.
Roman preporučujem svima vama koji želite da saznate nešto više o naučniku čije su radove savremenici osporavali i kritikovali i koji je tek posle svoje smrti i decenijama kasnije postao priznat u celom svetu.
Autor: Radmila Čeh
Izvor: Delfi kutak