Ovo je zaista predivna knjiga. Poseduje sve kvalitete koje cenim kod romana: širok vremenski okvir, tajne, kompleksne porodične i međuljudske odnose. Osim toga, radnja se odigrava na Kejp Kodu, a priče o stanovnicima Nove Engleske su oduvek zauzimale posebno mesto u mom srcu. Iako to nisam očekivala od jednog debitantskog romana, „
Papirna palata“ je ispunila gotovo sve moje kriterijume. Zahvalna sam kolegama blogerima koji su mi je preporučili.
Pedesetogodišnja El svake godine sa porodicom posećuje Papirnu palatu, letnjikovac koji je pre više decenija izgradio njen deda. Kuća čiji su zidovi od presovanog kartona (otuda naziv), s vremenom je oronula, ali El je i dalje obožava. U prošlosti je tu dolazila sa majkom Volas, starijom sestrom Anom, i s kim god da je njihova majka u to vreme bila u vezi. Ovog leta ona Papirnu palatu posećuje u društvu majke, supruga Pita i njihovo troje dece.
U trenutku kada je prvi put srećemo, El polazi na rano jutarnje plivanje u jezercetu pored kog je izgrađena Papirna palata. Do sada je to milion puta činila, i sama i u društvu, ali ovo jutro je drugačije: El ne prestaje da razmišlja o Džonasu, starom prijatelju sa kojim je prethodne večeri prevarila muža.
Od tog trenutka događaji dana koji El provodi zaokupljena mislima o Džonasu počinju da se prepliću sa uspomenama iz davno prohujalih vremena.
Miranda Kauli Heler nas vraća decenijama u prošlost i otkriva kako su komplikovane intimne veze Eline bake uticale na Volas i način na koji je ona kasnije odgajala svoju decu.
Čitalac upoznaje El kao devojčicu, kao tinejdžerku i kao odraslu ženu, i istovremeno prati problematičnu istoriju njene porodice, otkrivajući postepeno slojeve mračnih i uznemirujućih tajni. Ritam pripovedanja je izvanredan, a stil očaravajući, bez trunke pretencioznosti. Autorka gradi elegantno nijansiran prikaz Elinog života, koji savršeno objašnjava njene sadašnje postupke i ostavlja prostora za saosećanje. Ne sećam se kada sam poslednji put tako dobro upoznala neki književni lik.
Svi likovi u ovom romanu, čak i oni periferni, besprekorno su osmišljeni i, kada malo bolje razmislim, prilično antipatični. A ja ih upravo takve obožavam. Uvek uživam u analizi njihovih motiva, a oni sami su obično daleko zanimljivije ličnosti od klasičnih pozitivaca. Verovatno najnedopadljiviji lik u ovom slučaju je Volas – ona je zaista užasna majka, ali u isti mah i beskrajno fascinantan lik.
„Papirna palata“ je odlično napisana studija karaktera žene na životnoj raskrsnici, koja se bavi preispitivanjem posledica naizgled beznačajnih životnih izbora i odluka. Ostavila je snažan utisak na mene i verujem da ću je uskoro ponovo pročitati. Najtoplija preporuka!
Izvor: beverleyhasread.wordpress.com
Prevod: Jelena Tanasković