Min Đin Li nam na nežan način pripoveda o teškim vremenima i nehumanim uslovima pod kojima je živeo korejski narod.
Nedavno sam pisao o prvencu autorke Ja Džasi – o romanu „Povratak kući“, nahvalivši njeno umeće pripovedanja kojim kombinuje jaz generacija i vremenski raskol sa političkom situacijom, istorijom i problematikom pola, koji se jednostavno ne ispušta iz ruku. Isto bi se moglo reći i za roman Min Đin Li, „Pačinko“, koji je letos bio jedan od najzastupljenijih izbora u preporukama pisaca koji su sastavljali liste najboljih knjiga za časopis The Irish Times.
Roman „Pačinko“ govori o sudbinama korejskih imigranata u Japanu u periodu od 1910. godine do danas, o sudbini porodice koju su pratili siromaštvo, zlostavljanja, ratovi, samoubistva i bogastvo sticano generacijama. Roman počinje pričom o momku po imenu Huni, koji je „od rođenja imao zečju usnu i iskrivljeno stopalo“, i koji je uprkos ugovorenom braku i razlici u godinama – njemu je 28, supruzi Jingđin svega 15 – uspeo da izgradi bračni odnos pun uzajamnog poštovanja i privrženosti, iz koga se rodila voljena ćerka Sunđa.
Lik Sunđe će se pokazati kao okosinca romana. Kao tinejdžerku će je zavesti jakuza Koh Hansu, ostavivši je trudnu i neudatu, ali kada je saosećajni mladi misionar zaprosi, čini se da će uspeti da izbegne sramotu.
Jedan od najtoplijih aspekata romana „Pačinko“ je to koliko se većina junaka časno ophodi. Muževi vole svoje žene, dok deca poštuju svoje roditelje. Čak se i Koh Hansu, koji se brzopleto poigravao sa osećanjima mlade devojke, narednih godina trudi da pomogne Sunđi, koja kasnije to izričito odbija, tako da će njihov odnos biti jedan od najzanimljivijih u knjizi.
Okolnosti siromaštva
Iako stranice knjige obiluju ljubavlju, čitaćemo i o mržnji. Neverovatni stadijumi teskobe, nepoštovanja i nečovečnosti kroz koje je prošao korejski narod izazivaju mučnu reakciju kod čitaoca. Oni žive u siromaštvu, za iste poslove su plaćeni manje od Japanaca, obraćaju im se kao da su ulični psi i iznova su primorani da se registruju kao stranci u zemlji u kojoj je većina njih zapravo rođeno, što je prikazano u jednoj veoma dirljivoj sceni. Lijeva o ovom zlostavljanju piše stoički, što se oslikava i u moralnoj čestitosti njenih junaka. Ono što je njima bitnije od samih ljudskih prava jeste – opstanak (preživljavanje).
Kako pratimo priču kroz generacije, upoznajemo se i sa Sunđinim sinovima, Noom, intelektualcem i učenjakom, i Mozasuom, vatrenim momkom koga obrazovanje preterano ne interesuje. Životni izbori koji momci prave su potpuna suprotni, mada obojica teže svom cilju sa podjednakim žarom, ali sa upadljivo različitim ishodom. Dovoljno je reći da život odvlači dečake na različite strane. Naposletku se važnost porodične časti pokazuje toliko jakom da rasvetljavanje događaja iz prošlosti dovodi do srceparajuće tragedije.
Pačinko, zapravo, predstavlja japansku verziju flipera, i dok saloni za pačinko u kasnijem delu romana postaju deo porodičnog biznisa, ova kockarska igra zapravo služi kao metofara za živote koje članovi porodice vode. U ovoj igri, početni udarac kuglice u fliperu odlučuje kakav će dalji tok igre biti. Za Sunđu i njene potomke sam čin rođenja određuje dalji tok njihovih sudbina. Godinama se mogu odbijati o ivice ili tipke, ali to ne umanjuje utisak da je njihova sudbina već zapečaćena.
Generacijski raspon
Iako je „Pačinko“ tek drugi roman autorke Min Đin Li – prvi roman je objavila pod naslovom Free Food for Millionaires – jasno je da je delo autorke koja sve, svoje junake i priču koju želi da nam prenese, drži pod kontrolom, istovremeno svesna značaja svog nasleđa i svog porekla. Kako vreme u romanu odmiče, tako podseća na „Sagu o Forsajtovima“ Džona Golsvordija, podražavajući neke od ključnih elemenata na koje se ovaj klasik osvrće: društveni položaj, novac, preljubu i surovost, uporedo se baveći posledicama roditeljskih odluka vezanim za njihovu decu, i decu njihove dece. Kako je Fokner lepo sročio: „Prošlost nikada nije mrtva. Ona čak i nije prošlost.“
Ova knjiga je obimna ali vešto i razgovetno ispripovedana da nećete poželeti da je ispustite iz ruku. Svake godine se nekoliko romana istakne i opstane dugo nakon pompe i zatišja koje nastane posle obasipanja preuveličanim pohvalama i prašine koja se slegne na koricama. „Pačinko“, remek-delo koje vrednuje empatiju, integritet i odanost porodici, jedan je od takvih romana.
Autor: Džon Bojn
Izvor: irishtimes.com
Prevod: Aleksandra Branković