„
Ono što se spasava od vatre“
Ketrin Senter nije bila ono što sam očekivala – porodičnu dramu. Umesto toga, dobila sam vrlo interesantan uvid u život vatrogasaca (koje u Americi doživljavaju kao superheroje) i priču o emotivnim ožiljcima i učenju opraštanja.
Muž spisateljice, inače Njujork tajmsove bestseler autorke, je vatrogasac-volonter, tako da je Senter imala vrlo dobar izvor kada je reč o načinu na koji funkcioniše mozak vatrogasaca (potpuno drugačije od običnog smrtnika), načinu funkcionisanja vatrogasne stanice – muškog sveta sa šalama, porno magazinima, takmičenjima, upropašćenim životima, zdravljem...
Glavna junakinja Kesi radi kao vatrogasac u Teksasu. Voli svoj posao i voli svoju ekološki prijateljsku, progresivnu vatrogasnu stanicu sa biljnim lateima, samoodrživom baštom i veganskim obrocima.
Sticajem okolnosti – ubije boga u tipu koji joj je naneo zlo dok je bila u školi a koji je sad neka faca u gradskoj upravi – Kesi je prinuđena da napusti Teksas i preseli se u okolinu Bostona kako bi brinula o majci koja ju je ostavila kada je bila tinejdžerka. Prebacuje se u vatrogasnu stanicu koja je svetlosnim godinama udaljena od njene stare u Teksasu, i meni, iskreno, ubedljivija od nju ejdž, haj tek, politički korektne stanice u Ostinu.
Kesi je jedino žensko ikada u stanici koja kuburi sa sredstvima i opremom, vatrogasci nisu manekeni sa kalendara već obični ljudi, neki debeli, neki umorni, neki namćorasti, neki matori... Tamo, Kesi mora da dokaže svima da je, ne jednako dobra, već bolja od svih. U tome će joj pomoći snimci parkura sa Jutjuba, saveti bivše kapetanice, ali više od svega, Kesina želja da radi ono što voli i u čemu je dobra.
I sve bi bilo ok, da je u tome ne sprečava novi momak – Žutokljunac. Jer Kesi je neko ko je posle traumatičnog iskustva u mladosti odlučila da je ljubav za slabiće, a ona nije slabić. Ona je borac.
Iskreno, najtanji mi je taj ljubavni deo sa Žutokljuncem, najinteresantniji sa vatrogasnom stanicom i načinom razmišljanja, njihovim šalama, životom kad nema požara. Najemotivniji je, svakako, ponovo približavanje Kesi i njene majke, koja ima ozbiljnih zdravstvenih problema ali koja, sa svojom prijateljicom/komšinicom, pruža najviše komičnih, duhovitih momenata.
Sve u svemu, nije drama kakvu sam očekivala ali jeste neka vrsta melodrame sa primesama akcije, psihologije i gorućih društvenih problema. Prijatno utrošenih nekoliko sati nedeljnog popodneva. Preporuka.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik