Maštovita smelost koja je izdvojila „Tajnu devet soba“, roman prvenac Džesi Barton iz 2014. godine, dovela je autorku do pozitivnih kritika, a roman uzdigla u rang internacionalnog bestselera. Sada njeni obožavaoci sa nestrpljenjem iščekuju da vide da li Džesi može da ponovi ovaj trik i sa sledećim romanom. Nakon što je u svojoj prvoj knjizi rekonstruisala uštogljeno puritansko društvo Amsterdama u 17. veku, u romanu „Muza“ Bartonova je iznova odradila sjajan istraživački posao kako bi dočarala, ne jednu, nego dve zasebne ere 20. veka i spojila ih u složenu priču o prevarama.
Leta 1967. godine, mlada žena Odela Bastijen, konkuriše za posao u Skeltonovom umetničkom institutu, diskretnoj uglednoj galeriji u Sent Džejmsu. Odela, koja se doselila u London iz Trinidada pet godina pre toga, ostavila je po strani snove da postane pisac dok ne stane na svoje noge pa brine o tuđim, prodajući cipele u Dolčisu. Ekscentrična direktorka Skeltonovog instituta, Mardžori Kvik, prepoznaje potencijal u ovoj mladoj ženi i nudi joj posao daktilografkinje za 10 funti nedeljno! Jako loše po zajedljivu recepcionistkinju galerije, Pamelu: „U četvrtak te prve sedmice rekla mi je da ne poznaje druge crnce. Kada sam odgovorila da ni ja ne poznajem nikoga pod tim imenom, pogledala me je potpuno zbunjena.“ Na venčanju svoje drugarice Sint, Odela upoznaje Lorija, koji je nedavno nasledio sliku lava za koju misli da je vredna. U Skeltonu su zainteresovani za sliku iako gospođica Kvik pri prvom pogledu na nju izgleda kao da je videla duha.
Misterija porekla slike se polako razotkriva a roman nas vodi u drugu vremensku dimenziju, u južnu Španiju 1936. godine. Devetnaestogodišnja Oliva Šlos se upravo doselila u veliku kuću u blizinu sela Arazuelo, sa svojim roditeljima, bečkim trgovcem umetničkim delima Haroldom i glamuroznom majkom Sarom, naslednicom porodičnog poslastičarskog biznisa što ju je učinilo bogatom, ali ne i mudrijom. Oliva je, bez njihovog znanja, odbila mesto u umetničkoj školi Slejd, da li zbog izopačenosti ili šestog čula da je druga sudbina čeka negde drugo. Čini se da ona stiže u obliku Isaka Roblesa i njegove polusestre Tereze, potomcima pokojnog lokalnog zemljoposednika, koji ne troše vreme da se uvuku u domaćinstvo Šlosovih. Nije jasno da li žele da pomognu ili pak, da im naude. Tereza, šesnaestogodišnjakinja, veruje da je Oliva genije sa slikarskom četkicom; dok je Isak, takođe umetnik, politički protivnik koji je u potrazi za sredstvima za revoluciju, čije naznake porodica Šlos ignoriše. Među njima se javlja plan da obore Harolda, obezbede pokroviteljstvo Pegi Gugenhajm i lansiraju novi veliki talenat na internacionalnu umetničku scenu.
Žonglirajući između dva pripovedača, Bartonova se poigrava portretom kreativnosti: Tereza izigrava babicu Olivinom talentu, dok Kvik čini isto objavljujući Odelinu priču u prestižnom književnom magazinu, uprkos njenoj nesigurnosti čemu služi njeno pisanje: „Toliko sam dugo pisala s ciljem da naiđem na odobravanje drugih da sam zaboravila na nastanak svog impulsa… A negde usput, to što je 'dobro' počelo je da paralizuje moju veru da uopšte mogu da pišem.“ Kako se roman odvija, teme posedovanja i identiteta počinju da se sjedinjuju. A tu je i flert sa feminizmom: jedna od junakinja ogorčena je zbog oveštale patrijarhalne hijerarhije ‒ Harold, sličan većini pripadnika svoje vrste, odbija da ozbiljno prihvati ideju da žena, iako je u pitanju njegova rođena kći, može da bude odličan umetnik.
Barton konstruiše dvostruku priču sa mukotrpnom veštinom i poseduje odličan sluh za ambiciozne pojave u prirodi: „Nije bilo zvuka mora – ali ako oslušnete, mogli ste čuti zglobove bube koja gazi kroz žito“; „Pčele, koje su dremale na debelim cvetovima, seljaci koji se dozivaju, arpeđa ptičje pesme koja pršte s drveća.“
Deo priče smešten u Španiju deluje živopisnije jer Bartonova dobro poznaje slikarstvo. U bibliografiji otkrivamo njeno znanje o istoriji umetnosti posleratnog doba. Odradila je takođe i odličan domaći zadatak na temu španskog građanskog rata. Svaki autor romana sa istorijskim predloškom mora da bude na visini izazova koji su pred njim ‒ jedan je da upiju ali i sakriju tragove istraživanja.
„Muza“ je snažan roman na emotivnom i senzualnom planu, a iskrenost osećanja držaće čitaoca u šaci do samog kraja romana.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković