Onore de Balzak bio je francuski romanopisac i dramski pisac. Rođen je 20. maja 1799. godine u mestu Tur u Francuskoj, a umro 18. avgusta 1850. godine u Parizu. Smatra se ključnim autorom realizma. Onore de Balzak rođen je u malograđanskoj porodici koja je nastojala postići ugled kroz napore u poslovanju.
U aprilu 1819. godine roditelji su mu dozvolili da živi u Parizu, dok se ostatak porodice preselio u kuću 32 kilometra izvan Pariza. Pokušavao je pokrenuti različite privatne poslove sa željom da stekne društveni ugled, ali bezuspešno. Različiti poslovni poduhvati, kao što su bili pokretanje štamparije, izdavačkog preduzeća, slovolivnice, različitih listova, doneli su mu umesto prihoda samo dugove i gubitke, kojih se nije rešio čitav svoj život. Prva Balzakova dela bila su nezapažena.Balzakovi roditelji nisu podržavali njegovu karijeru pisca jer su smatrali da mu ona neće doneti materijalnu sigurnost.
Ljudska komedija je serija od 94 romana koji se dele u tri grupe: filozofske, analitičke i studije društvenog života. Iako je svaki roman zasebna celina, objedinjuju ih vreme, mesto, ličnosti i mentalitet. Uspeh kao pisac postiže u tome što je predočio sliku društva u sferama kao što su: politika, finansije, privreda, filozofija, psihologija, moral. Najpoznatiji romani su mu „Evgenija Grande“, „
Čiča Gorio“, „Sjaj i beda kurtizana“, „Sagrinska koža“, „Izgubljene iluzije“, „Mračna afera“ i „Luj Lamber“. Obavljao je funkciju predsednika društva književnika. Dva puta bio je kandidat za Francusku akademiju, 1839. i 1849. godine. Umro je na vrhuncu svoje karijere. Mnogi kritičari smatrali su da je jednako kvalitetan kao
Lav Nikolajevič Tolstoj,
Fjodor Mihailovič Dostojevski i
Čarls Dikens. Pisao je na stotine knjiga, svaki dan, bez predaha, velika posvećenost i stvaralačka snaga činile su se neuništivom sve do trenutka kada ga je snašla bolest, a onda smrt.
U fokusu romana „Malograđani“ su dve porodice: porodica Tilijeovih i Kolvilovih u Parizu 19. veka, koji je za nijansu ili dve sivlji no onaj osamnaestog. I manje raskošan. Mari-Žan Brižit Tilije je glavna junakinja, usedelica, ali i lukava i uspešna poslovna žena, dok je njen lepuškasti brat Luj-Žerom večiti činovnik. Njegov najbolji prijatelj i kolega Kolvil mašta o napredovanju u službi. Kolvilova supruga Flavi i Luj-Žerom Tilije prave devojčicu Selest, kojoj je očeva porodica kumovska. Kolvil, prevareni rogonja, ćuti licemerno jer mu je njegov najbolji prijatelj, sa kojim je podelio svoju ženu, pozajmio pare. I po cenu njegove diskrecije, ne mora nikad ni da ih vrati. Zar to nije bolje od vraćanja duga u celosti?
Malograđani nikad ne reaguju istinito i onako kako treba, kako bog zapoveda. Njihovi motivi uvek su skriveni, lažni, dvostrukih aršina. Ujdurma je oko miraza. Selest-Luj Karolin Brižit, koja izgleda u moru udvarača biva osvojena advokatom Pejradom, koji svoju poziciju stiče poslujući sa sestrom i bratom Tilije. To je gramzivost kojoj su svi pojedinačno skloni. I logično, tu su najranjiviji. Jer misle da su udruženi, a oni kao vukovi rade svaki za sebe.
Balzak nije znao da će mu velike količine kafe, zbog kojih je ostajao budan da bi radio, doći glave. To je doprinelo da roman „Malograđani“, prvi put preveden na naš jezik, ostane nezavršen, što mu kao ni „
Seobe“, „
Mrtve duše“ i „
Zamak“ neće ništa oduzeti od kvaliteta dela i njegove besmrtnosti.
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres