Čitajući „Hrabrost“, rekao bih da je Klara Uson vrlo hrabra jer je mogla da izabere lak put produbljivanja novih epizoda iz balkanskog konflikta, i da tako živi udobno od kredita hroničarke tog vremena. Ali ona nije učinila ništa tome slično, naprotiv. Klara Uson se, umesto na klasičnu strukturu, odlučno kladi na dezorijentisanje čitaoca i upušta se u pripovedanje kroz četiri scene vezane parovima i, prenebregavajući podelu romana na poglavlja, skače iz jedne scene u drugu bez reda i poretka. I to čini u okviru jedne stranice, istog pasusa ili, s vremena na vreme, jedne te iste rečenice. Jednostavno, svaki red teče dalje, a u nekom trenutku stičemo utisak i da teku istovremeno.
Tu je epizoda o revoluciji Fermina Galana (čijim streljanjim roman počinje), ugušenoj republikanskoj pobuni koja je prethodila Građanskom ratu. Imamo Luisa Duća, civila iz uglede porodice iz Hake koji iz pozicije sina jedinca iz dobrostojeće porodice podržava pobunu. Junakinja savremenog doba je Mati Olivan, direktorka štedionice iz Istočne Španije, upetljana u plasman polisa osiguranja. Njoj nije lako: prijateljica i bivša saradnica joj ne daju mira zato što se posvetila izvesnom nivou prevare – vezanom za budizam, ajurvedu, reiki i slične stvari kojima se služi kako bi obrlatila neoprezne. Tu je i Pako, njen neverni suprug koji oslikava koruptivnost u poslu građevinarstva i preduzimača. A tu je i Mar, buntovna i dezorijentisana petnaestogodišnja tinejdžerka koja vređa Džastina Bibera na Tviteru iako drži njegov poster u svojoj sobi; devojčica koja se ne odvaja od smartfona umesto da uči ili ispunjava zadatke, i koja otelotvoruje paradigmu usamljene omladine na koju nas osuđuje izrazito takmičarsko društvo. Prvi deo knjige, tih ubrzanih dvestotinak stranica, promišljeno haotičnih sa svojom mešavinom stilova, dijaloga i povremene slobode da se isklizne u drugo vreme, slobode mogu da uplaši ponekog čitaoca, ali predstavljaju briljantno predvorje.
Tu smo već stigli do drugog dela romana koji nas vodi na Balkan. Ali ne i u devedesete. Teče žestoko pripovedanje o svirepom zločinačkom istrebljivanju u ime religije koje sprovode hrvatske ustaše na šta ne reaguje pola Evrope upletene u Drugi svetski rat. Glavni junak je ekstremistički sveštenik usred ozbiljne krize identiteta, pošto je homoseksualac u hrvatskom koncentracionom logoru, i doprinosi uništavanju Srba, Jevreja, Cigana, homoseksualaca. Prevode ih u katolicizam – mada ih ponekad ni to ne spasava – ili ih uništavaju. Teče jezivo, zapanjujuće pripovedanje lišeno predrasude, u kojem je tragedija opipljiva na svakoj stranici dok upoznajemo sveštenika, za koga se ispostavlja da je okrutan i kapriciozan, i da gaji neku vrstu licemerne osetljivosti čoveka koji hoće da opstane po bilo koju cenu. Teško je svariti sve to, ali Uson udara po religiji suptilno i iznenađujuće.
A u trećem, sjajnom, gotovo ironijskom delu romana, jednog amaterskog žigola unajmljuje Mati, ponesena kapricom zrele žene prepuštene dekadenciji. Autorka je mogla tu i da stane, ali do kraja sve razrešava i briljantno zaokružuje. Usredsređuje se na saosećanje više nego na emociju, čime postiže veličanstven rezultat.
Još jednom, kod Klare Uson sve je metaknjiževno, sakriveno detaljnošću kontekstualizacije. Pojedinosti nisu ključne, ali su značajne.
Izvor: unlibroaldia.blogspot.com
Prevod: Igor Marojević