Roman „
Hotel Portofino“ sadrži kombinaciju istorijske fikcije i Italije – a volim i jedno i drugo! Radnja je smeštena u očaravajući ambijent Portofina 1926. godine i prati Belu koja sa porodicom pretvara staru vilu u hotel za Engleze koji dolaze u Italiju kako bi uživali u kulturi i odličnoj hrani. Iako je ambijent idiličan, Belin život to nije i ona tokom leta mora da se uhvati ukoštac sa sve većim problemima. Ljubavni odnosi, gubici, ucene i nezaboravni likovi ovu knjigu čine toplom kao italijansko sunce, dok su dramatične scene dostojne italijanske opere.
Ono što „Hotel Portofino“ čini nezaobilaznim štivom, pored ambijenta, jeste i postava nezaboravnih junaka. Bela je glavni lik i za nju sam se odmah vezala. Ona nakon Prvog svetskog rata priželjkuje novi početak za svoju porodicu, jer joj je ćerka ostala bez muža, a sin teško ranjen. Lišena podrške svog nesrećnog muža, kockara i pijanice, ona pokazuje snagu i veru u svoj projekat radeći sve što je u njenoj moći da hotel postane uspešan. Bela je ljubazna i prema osoblju i prema gostima, zbog čega je svi vole, za razliku od njene ćerke Alis koja je sušta suprotnost. Alis je tokom rata ostala udovica zbog čega je ogorčena. Lako osuđuje druge i sebe smatra superiornom. Međutim, moj omiljeni lik je Klodin, Amerikanka koja je radila kao plesačica u Parizu, a sada je u hotelu sa svojim ljubavnikom Džekom. Budući crnkinja, Klodin trpi neprijatne poglede i još neprijatnija pitanja. Hrabra je, lepa i samouverena, toliko da čak i drugim ženskim likovima uliva samopouzdanje i podršku. Jedan od likova usputno komentariše da svi deluju kao junaci knjiga
Agate Kristi, sa čime se slažem – tu su starija udovica i ćerka njene sestričine, poznati teniser i njegova supruga, engleska aristokratkinja koja pokušava da uda ćerku, italijanski grof, ranjeni vojnik i mlada žena sa svojim starijim ljubavnikom.
Dž. P. O’Konel je uspeo da dočara u knjizi svaki detalj u ambijentu, i da fino istka karaktere, događaje i odnose među junacima. Prelepim opisom Portofina udahnuo je život šarolikim građevinama, mirisu mora i hrane, toplini sunca i divnom pejzažu. Ista ova pažnja koju je posvetio detaljima uliva junacima živost, prošlost, emocije, nade i snove. Dž. P. O’Konel u priču ubacuje i istorijska zbivanja iz 1926. godine, oslikava vreme promena nakon stradanja u Velikom ratu. Alis je ostala udovica, Belinom sinu Lucijanu je rat ostavio i mentalne i fizičke ožiljke, i oboje se muče da nastave svoje živote. U fokusu se nalazi posleratna Italija, uspon rasizma i Musolinija, huškanja i borbe između raznih frakcija. Veoma mi se dopao istorijski kontekst zbog čega sam osetila više poštovanja prema likovima i njihovim životnim situacijama.
Roman „Hotel Portofino“ mi se dopao zato što me je preneo iz hladne Engleske u topli i sunčani Portofino. Stil pisanja je briljantan i uz svu pažnju koja je posvećena detaljima dočarana je svaka nijansa likova, ambijenta i dešavanja. Ova knjiga zaista sve nudi: ljubav, gubitak, ucenu, krađu umetnina, tajne i glamur koji me je potpuno osvojio. Zaista sam žudela da saznam šta će se sledeće desiti. Roman „Hotel Portofino“ sam čitala sa uživanjem i toplo preporučujem da ga uvrstite u svoju biblioteku.
Autor: Džulijet Batler
Izvor: bookliterati.com
Prevod: Borivoje Dožudić