Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Frankenštajn u Bagdadu“– Čudovište kao metafora - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Frankenštajn u Bagdadu“– Čudovište kao metafora

Posle Drugog iračkog rata, u Bagdadu koji je još pod okupacijom američkih trupa, najbolji prijatelj lokalnog staretinara Hadija strada od bombe jednog teroriste-samoubice. Lekar koji se bavi leševima sugeriše glavnom junaku da ako želi da dostojanstveno isprati druga, sahrani telo sačinjeno od njegovog, raspolućenog, i ostataka drugih mrtvih. Pristajući, Hadi samo želi da omogući pogreb prijatelju i ne sluti da će monstrum kog je on uz pomoć doktora skrpio oživeti i proširiti već nepregledan spisak poginulih u gradu.

Nastalo biće lišeno imena i lica počinje da bitiše stapajući se s duhom stražara koji je stradao prilikom pokušaja da zaustavi kamion-samoubicu. To je trenutak romana u kojem naizgled realistička koncepcija efektno prelazi u fantastiku otvarajući intertekstualne veze sa romanom „Frankenštajn“ (1818), ali i sa nizom filmova nastalih pod uticajem pomenutog dela Meri Šeli.

Početna ideja za akcije novonastalog monstruma leži u osveti za ubistva počinjena u Bagdadu. Međutim, on će s vremenom početi da pod uticajem slepila nasilja likvidira i dželate i najrazličitije nevine. Time irački romanopisac Ahmed Sadavi, poštujući pluralizam tumačenja, vrlo diskretno sugeriše da se u ratu razlika između te dve kategorije ljudi – usled mržnje, surevnjivosti, gladi i žudnje za osvetom – gotovo neizbežno relativizuje. Kao što je prelazak iz realizma u fantastiku značio krupan dramaturški obrt u ovom romanu ovenčanom s nekoliko krupnih arapskih i francuskih nagrada, tako je i sa reakcijom korumpiranog pukovnika Surura na akcije bagdadskog Frankenštajna. Visoki oficir sumnja da je moguće da je Hadi izumeo takvo čudovište i veruje da je ono plod vlade SAD i njihovih akcija u Iraku.

Umeštanje lika čudovišta klasične britanske spisateljice u savremeni kontekst rata, siromaštva, nasilja i straha nije jedini autorov krupan strukturni zahvat. Radnja spontano tvori gorku pouku da na šahovskom stolu istorije zlo gotovo uvek pobeđuje. Frankenštajn nije đavolje biće, nego suština čoveka kao obespućenog, ranjivog i impulsivnog monstruma. Sadavijevo čudovište postaje metafora rata, Iraka i ljudskog bića. Iako kada se prepriča, „Frankenštajn u Bagdadu“ deluje sumorno, posredi je roman čije je čitanje olakšano i unapređeno izvrsnim autorovim humorom, koji je najpouzdanija pilula s kojom čitalac guta i najpesimističkije sadržaje.

Autor: Domagoj Petrović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
20.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
black friday od 29 novembra do 1 decembra 2024 u delfi knjižarama i na sajtovima laguna rs, delfi rs i dicearena rs laguna knjige Black Friday od 29. novembra do 1. decembra 2024 u Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs
20.11.2024.
Četvrti petak u novembru se od sredine 20. veka naziva crnim, jer od tog dana počinje sezona praznične kupovine i sniženih cena. Ovaj datum iz godine u godinu poprima sve veće razmere i proglašava se ...
više
uspešno predstavljanje lagune na interliberu  laguna knjige Uspešno predstavljanje Lagune na „Interliberu“
20.11.2024.
Na nedavno završenom Međunarodnom sajmu knjiga „Interliber“ u Zagrebu, Laguna je predstavila svoja izdanja čitalačkoj publici u Hrvatskoj na štandovima „Hoću knjigu“ i „Knjižare Zuzi“. Tokom sajams...
više
promocija romana sedef magla dragoljuba stojkovića laguna knjige Promocija romana „Sedef-magla“ Dragoljuba Stojkovića
20.11.2024.
Roman Draguljuba Stojkovića „Sedef-magla“ predstavljen je 19. novembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, gde su, pored autora, govorili i reditelj Milorad Milinković i urednica Dubravka Drago...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.