Kao što kaže Vladislava Gordić Petković na koricama, novi roman „
Dve Mice i Novi Beograd“ naše višestruko nagrađivane književnice
Mirjane Đurđević „mala je istorija jednog velikog prijateljstva“ u kojoj iskusna žena već umorna od sveta i istorije koju je na sopstvenoj koži doživela, svoje s mukom stečeno znanje prenosi na jedno još malo i neiskusno, ali vrlo odlučno i razborito biće.
Uz red zbilje i mnogo duži red šale, kako to već i ide kad se latite pisanja jednog poučnog, ali istovremeno i veselog romana nafilovanog toplinom i nostalgijom, Mirjana nas upoznaje s dvanaestogodišnjom Micom čija se najbolja drugarica takođe zove Mica. I ništa tu ne bi bilo previše čudno, da ova druga Mica nije... da se niko ne uvredi... baba! Mica, poznata kao alamunja, nekada pisac i mačevalac, a sada ipak samo baba, živi u komšiluku i posvećuje maloj Mici, poznatoj kao zamlata, sve vreme i pažnju koje od uposlenih ukućana ne dobija dovoljno. Mama je uglavnom neposredna (u prevodu – voli da psuje kao kočijaš), živčana i džangrizava, tata skrušen zbog mamine živčanosti i džangrizavosti pa se uglavnom krije u kuhinji gde im kuva ručak, a baba Mica je tu da je nagna da počne da piše svoj prvi roman. Jeste da nema pojma o čemu, ali ako krene, možda negde i stigne, nikad se ne zna.
Tema, doduše, nikada ne manjka, pa će se tako novopečena spisateljica mala Mica dotaći i politike i seksa i ljubavi u svojoj kući, kao i svih zamršenih i nezamršenih porodičnih zavrzlama i ujdurmi. Uz mnogo sočnih pikanterija, razume se, pa ćemo tako saznati da je mama morala na tanc s nekim glavonjom iz partije, da Micu šalju u bioskop, na njenu radost, svaki put kada hoće da se seksaju, pa šta, i roditelji su živa bića? Mici ne smeta jer u bioskop ide sa svojom simpatijom, ali to nikome nemojte reći, nazvaćemo ga Klajd, pošto je ona njegova Boni (gledali su zajedno neki krimi film). Za šta postoje uredni pisani dokazi u jednom školskom leksikonu, ako sudu ikad zatrebaju...
Kao i u svakoj drugoj porodičnoj sagi, Mirjana Đurđević zgode i nezgode naše vesele familije koja savršeno funkcioniše iako je, budimo iskreni, poprilično disfunkcionalna, koristi da u pozadini, bar izokola, dočara i tadašnja vremena i političku situaciju, koje se neki sećaju sa setom, a većina njih sa željom da pljunu i kažu – Pu, bilo ne povratilo se! Mica je, dakako, niste ni sumnjali, o svemu obaveštena, a ako i nije informisaće se – jer ima svoje izvore – „Malu Prosvetinu enciklopediju“ i Politiku, savremena žena, uostalom, mora biti informisana! I tako polako stiže i ona čuvena revolucionarna 1968! Počevši strašno s tragičnim gubitkom njihovog porodičnog fiće koji je stradao na tramvajskim šinama, ta sudbonosna godina donosi Mici nove muke i to one od najgore vrste – ljubavne! U životu joj se pojavljuje još jedan momak – ovaj s klizališta. Ukliza joj delija u život, moglo bi se reći... Mada će vam ona sve poreći...
Hoće li Mica preživeti ljubavni trougao, ili će i pod njenim prozorom konačno zasvirati neki ljubavni sentiš? Hoće li preživeti nanu za kormilom kad mama i tata šmugnu na izlet u Prag, hoće li uopšte njihova lađa tj. stan preživeti nanin napad spremanja, da ne kažemo renoviranja? Kako će Mica preživeti sudar... ne sa novom simpatijom, nego sa pravim-pravcatim autobusom, i hoće li svet i Beograd preživeti silne nemire, studentske proteste i demonstracije koje bukte širom Evrope... saznaćemo do kraja ove zabavne knjige u kojoj se scene smenjuju isto toliko hitro koliko i brzopotezne doskočice i šale.
Autor: Miroslav Bašić Palković