Prikaz romana „Cveće za Aldžernona“

„Kažu nam da smo svi rođeni jednaki, jednaki pred Bogom i pod zvezdama...“

Današnji svet je pun distinkcija. Krajem pedesetih godina 20. veka, kada je ova knjiga prvi put objavljena, bilo je još strašnije. Podsmevanje, izopštavanje iz zajednice, okrutnost prema drugačijima, dovodili su do osećanja niže vrednosti, sputavanja na svim poljima, teškog mirenja sa sudbinom. Tako su najbliži odustali od Čarlija Gordona. Međutim, on nije odustao od sebe. Snagom volje naučio je da čita i piše, zadovoljno obavlja posao u pekari, svoje kolege voli i u njima vidi najveće prijatelje koji se smeju s njim. Koliko boli naše saznanje da se, zapravo, smeju njemu... Jedina stvar koja mu nedostaje je u detinjstvu usađena želja da ne bude spor, da bude kao i svi ostali. Ali, on jeste kao i svi ostali. Sa mnogo, mnogo većim srcem. Šteta što za njegovu majku to nema nikakvu vrednost.

Sa trideset tri godine Čarlijeva želja počinje da se ostvaruje – nakon eksperimenta poigravanja sa hormonima, posle operacije kojoj su podvrgnuti jedan dobri, napaćeni Čarli i jedan laboratorijski pokusni miš zvani Aldžernon, naučnici uzvikuju „Eureka!“. Po izveštajima o napretku koje Čarli piše dok učestvuje u trci lavirintom sa Aldžernonom, primećujemo jasnije izražavanje, usredsređena razmišljanja, pratimo kako mu se „otvaraju oči“ za svet koji ga okružuje. Ali, taj svet je surov, hladan. Uspomene iz detinjstva naglo počinju da naviru i užasno su bolne, stvari nisu onakve kakvim su se činile kada se Čarli intelektualno uzdigne nad onima koji su mu bili uzor. Plitki su njihovi umovi do te mere da nisu sagledali sve posledice eksperimenta. Jedan čovek i jedan miš imaju zajedničku sudbinu, a kakva će ona biti u danima koji dolaze? Spremite se za buđenje emocija koje ste davno potisnuli.

U izvesnoj meri, Čarli je ekvivalent Bendžiju Kompsonu iz Foknerovog romana „Buka i bes“ – sa trideset tri godine (još uvek tražim povezanost između Biblije i ove dve knjige), obojica su i dalje deca gladna ljubavi, pažnje i iskrenog razumevanja, a ne pretnja i povod za mržnju ljudima oko sebe. Čarli se ipak izmigolji iz stereotipa da bi nam pokazao koliko smo mali i naučio nas da je borba sve što imamo, konstantna borba sa samim sobom, kako bismo postali najbolja verzija sebe, i emotivno i intelektualno.

„Cveće za Aldžernona“ je izvanredna knjiga posle koje će sve biti drugačije, čak i vi sami, u najpozitivnijem smislu. I ja stajem u red koji su formirali svi prethodni čitaoci, kako bih Čarliju pružila topao, iskren zagrljaj.

Autor: Dragana Milošević
Izvor: Delfi kutak