Prikaz romana „Cena radosti“ Stivena Eriksona

U romanu „Cena radosti“ Stivena Eriksona, miroljubivi vanzemaljci otimaju kanadsku zvezdu Jutjuba i autorku naučne fantastike Samantu Ogast i angažuju je kao svog emisara dok oni iskorenjuju svaku vrstu nasilja i pružaju hranu i utočište svim stanovnicima ove planete.

Ratovi prestaju, vojno-industrijski kompleks postaje izlišan. Droge, alkohol i cigarete gube efekat. Lokalne ekonomije propadaju. Omogućeno je slobodno kretanje i državne granice gube smisao. Vanzemaljci pomažu milionima izbeglica. Resursi planete postaju dostupni svima.

Pisac nam omogućava da razvoj događaja pratimo iz ugla predsednika i premijera različitih država, medijskih mogula, trgovaca oružjem i drugih predstavnika ovdašnje civilizacije i saznamo kako se snalaze u novonastaloj situaciji.

One koji su čitali serijal Pripovest iz Malaške knjige Palih neće iznenaditi Eriksonova sklonost filozofiranju o ljudskoj prirodi i načinima na koje na nju utiču različliti koncepti. U trenutku kada uvede čitaoca iza kulisa moći i otkrije mu kako se političari i medijski magnati nose sa promenama u načinu upravljanja svetskom populacijom i ekonomijom, piscu se pruža prilika da sprovede ozbiljnu analizu aktuelnih društvenih problema, iznese kritiku i ponudi moguće rešenje – nešto što je svojstveno žanru naučne fantastike.

Ova metodologija u konstrukciji priče i likova ponavlja se kroz celu knjigu. Bez obzira na razvojni put njegovih likova – bilo da je reč o američkom zavisniku, trgovcu oružjem iz Malavija ili predsedniku Rusije – Erikson dolazi do jednostavnog zaključka: svet se promenio zahvaljujući vanzemaljcima, mi smo grešili i sada bi trebalo da se promenimo.

Samanta Ogast i čitav kolektiv pisaca naučne fantastike od kolege Eriksona dobijaju poseban tretman, kao jedan od retkih dokaza da ljudska civilizacija nije u svemu pogrešila. Pisac je iskoristio priliku da sebe potapše po ramenu kao jednog od „dobrih momaka“ u priči.

Ono što bi možda trebalo da nas uplaši je poruka koju Erikson očigledno prihvata i propoveda: da je čovečanstvo u ovom trenutku u svojoj istoriji toliko zabrazdilo i stiglo do tačke u kojoj bi samo intervencija vanzemaljaca mogla nešto da promeni. Erikson distopiju kamuflira slatkom oblandom kosmo-pozitvizma.

„Cena radosti“ možda neće postati klasik poput „Leve ruke tame“ ili Benksovog serijala Kultura, ali u ovom trenutku svakako predstavlja relevantno štivo, pre svega za one kojima se ne dopada trenutna situacija u svetu i koji se pitaju šta bi mogli da učine kako bi nešto promenili. Moramo ipak verovati da nam nisu potrebni vanzemaljci kako bismo bili bolji.

Izvor: threecrowsmagazine.com
Prevod: Jelena Tanasković