Neverovatan, zarazan i smešan roman. Autor je scenarista komedije i to se od početka vidi u načinu na koji piše dijaloge i načinu na koji dolazi do komičnih situacija. Priča počinje sa puno gracioznosti i domišljatosti, fokusirajući se više na humor nego na preokrete, ali zasluga je u tome što kada se čini da će ova formula ponestati, kada želimo nešto više od smeha, sve se menja. Relativno stabilan i miran komični univerzum ubrzava, a druga polovina knjige je poput slajda. Autor prestaje da uživa u svakoj šali i svakom komičnom opisu i odjednom ti ne dâ da dišeš. U isto vreme te zadivljuje i smeje se naglas. Sve u čemu uživamo na kraju je već podmetnuto, sve ima smisla i nemoguće je otrgnuti se od knjige u poslednjih nekoliko poglavlja.
Nadrealno je reč koja opisuje ovu knjigu od početka do kraja. Prvo što me je izazvalo bila je tuga. Šteta za Andresa i za život koji jadni čovek vodi. Čitajući prva poglavlja, očekivala sam da ću pročitati knjigu o tužnom životu nedavno razvedenog muškarca, njegovim tugama i slavama uz koje ću plakati od smeha, ali tužno ništa… Ali ubrzo nas knjiga uvodi u deo priče koji se prilično zapetljao. Autor na maestralan način rešava ovu situaciju, i nalazi način da vas kao čitaoca opet nasmeje.
Ovaj roman uspeo je da nasmeje svaku moju ćeliju i svakako preporučujem da ga čitate kod kuće, da vas ne bi čudno gledali.
„
Baš je nezgodno kad nađeš rasparenu čarapu“ nije romantična komedija, ako to očekujete. Ova knjiga vam pruža smeh i još smeha, a onda vas uvlači u ono što zovemo trilerom. I tada shvatate da ste zarobljeni između trenutka kada ne želite ovakvu knjigu da ispuštate iz ruku i onog dela kada se samo smejete.
Roman je poput urnebesne predstave u kojoj se u bioskop sa decom odlazi kao da je to tajna misija. Ovaj roman će vam pružiti ubrzane otkucaje srca. Čestitam Abadu na ovom sjajnom romanu u kome sam toliko uživala.
Autor: Danijela Tomašević
Izvor:
Bookmate žurnal