Prikaz romana „Altajski ratnik“ Roberta Džordana

Veliki sam obožavalac Točka vremena Roberta Džordana; ostavio je na mene takav utisak da ga još uvek smatram jednim od najboljih serijala koje sam ikada pročitala. Kada sam čula da će se pojaviti „Altajski ratnik“, njegov prvi roman iz domena fantastike, očajnički sam želela da ga se što pre dokopam. Da li sam očekivala remek-delo? Naravno da ne. Roman je nastao sedamdesetih godina prošlog veka i, posle nekoliko propalih pokušaja, nikada nije objavljen, što je dovoljan razlog da se posumnja u kvalitet neke knjige. U najboljem slučaju, razmišljala sam, probudiće kod mene osećanje nostalgije i vratiti me u Džordanov svet; očekivala sam i tipičan primer stare škole fantastike.

Da li je knjiga ispunila moja očekivanja? I te kako! Čak ih je, iskreno govoreći, i prevazišla. „Altajski ratnik“ je neočekivano mračna, akcijom ispunjena knjiga, koja čitaoca uvodi u uzbudljivi svet magije i upoznaje sa mnoštvom fascinantnih junaka. Ovo nije bilo samo nostalgično putovanje, knjiga me je jednostavno očarala. Ne kažem da ćete u njoj pročitati nešto novo. Ako očekujete kompleksnu pripovest epskih dimenzija, kakvu ste čitali u Točku vremena, verovatno ćete se razočarati. Ali ako ne izgubimo iz vida činjenicu da imamo posla sa fantastikom ranih sedamdesetih i autorovim prvencem u ovom žanru, knjizi se zaista malo toga može zameriti.

Evo o čemu se, ukratko, radi u ovom romanu. Altajski narod bori se za opstanak u jalovoj pustoši Ravnice. Nedostatak hrane i vode nisu njihov jedini problem. Namera vladarki moćnog grada Lante je da uništenjem Altajaca, koje smatraju varvarima, prošire svoje teritorije i uticaj. Proročanstvo kaže da sudbina naroda leži u rukama Vulfgara, vođe altajskih ratnika.

Kakva premisa! Uvek su me privlačili romani sa problematičnim protagonistima, a naročito oni u kojima važnu ulogu igra nekakvo proročanstvo. Iznenadila me je sigurnost sa kojom je Džordan kontrolisao ritam pripovedanja, kombinujući politiku sa uzbudljivim akcionim scenama i zdravom dozom magije. Naročito mi se dopala veličanstvena bitka na kraju knjige. Tako bi, po mom mišljenju, trebalo da se završava svaka knjiga ovog žanra. Šalim se, naravno, ali ono što želim da kažem jeste da je ovaj roman sasvim neočekivano ostavio snažan utisak na mene.

Uvek sam se divila Džordanovoj sposobnosti da stvori upečatljive, kompleksne likove. „Altajski ratnik“ nije izuzetak. Vulfgar je impulsivni junak sa mnogo mana, uvek spreman da se obračuna sa onima koji vređaju njegovu čast, zbog čega često upada u nevolje. Međutim, on u dubini duše oseća veliku ljubav prema svom narodu i svim silama se bori za njegov opstanak. Džordan u priču uvodi i nekoliko sjajnih ženskih likova, čijem razvoju posvećuje podjednaku pažnju bez obzira na stranu kojoj pripadaju. Među njima se naročito ističu „mudra sestra“ Majra i Elspet, posetiteljka s drugog sveta.

Neću previše ulaziti u sličnosti sa Točkom vremena, jer znam da će za Džordanove obožavaoce pronalaženje tih detalja predstavljati pravu poslasticu. Želim da naglasim da ne morate biti upoznati sa Džordanovim opusom da biste čitali ovu knjigu, ali ako „Altajski ratnik“ kod vas probudi interesovanje za druge naslove ovog pisca, uskoro ćete otkriti da su se već u njemu mogli prepoznati nagoveštaji ideja karakterističnih za njegovo kasnije stvaralaštvo.

Ukratko, uživala sam čitajući ovaj roman i svima ga toplo preporučujem.

Autor: Nils Šukla
Izvor: fantasy-hive.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković