Dejv Egers je jedinstven među savremenim piscima po tome što su mu postupci u skladu sa zamislima: pored stvaranja romana, kratkih priča i autobiografije, dobio je nagradu za mir, osnovao je uspešnu izdavačku kuću i centar za mlade i inaugurisao International Congress of Youth Voices.To je herojsko dostignuće – kombinovanje različitih elementa i energija kako bi se istinom borio protiv moćnika.
„Parada“, njegov najnoviji roman, parabola je o ratu i njegovim posledicama, pre svega osmišljena da bi pokazala da pokušaj rekonstrukcije može biti povezan sa nastavkom razdora ili ga čak omogućiti. Jezik romana je najčešće sveden i efikasan, a dva glavna lika su u potpunosti lišena individualnosti – imena (zovu se jednostavno Četvorka i Devetka), prošlosti, svega. Ličnosti su im gotovo suprotne: Četvorka je isprogramiran, posvećen poslu i ima nadimak „Sat“; Devetka je „agent haosa“. Nevolje koje nastaju zbog ovih razlika povod su za narativ ove knjige, kao i njenu društveno-političku poruku.
Kontekst je podjednako sveden: u neimenovanoj „državi koja se oporavlja od godina građanskog rata, prožetoj korupcijom i sada opterećenoj novom vladom bezakonja“, Četvorka i Devetka dobijaju instrukcije od poslodavaca (koji ni u jednom trenutku nisu prikazani) da izgrade put od osiromašenog juga do bogatijeg severa, gde je glavni grad. Moraju da koriste veliku mašinu poznatu kao RS-90, koja može da obavlja sve radove koje je ranije obavljala grupa radnika. Ovu grdosiju će voziti iskusni Četvorka (ovo mu je 69. zadatak) dok neiskusni Devetka juri ispred na terenskom četvorotočkašu i čisti prepreke. Kada budu završili svoj posao koji se mora odvijati po strogom rasporedu, nova vlada će organizovati veliku paradu na putu koji su napravili, kako bi se proslavio mir i nove prilike za ratom osiromašene stanovnike.
Devetka, očekivano, počinje da pravi probleme manje-više čim je Četvorka pokrenuo RS-90. Iako im poslodavci izričito zabranjuju svaki nepotreban kontakt sa lokalnim stanovništvom i zahtevaju od njih da vode računa o vlasništvu kompanije, on spava sa lokalnim ženama, opija se, zapostavlja zadatke koje mu daje Četvorka, i sve u svemu je neodgovoran. Četvorka je, takođe očekivano, sve ogorčeniji zbog toga, dok marljivo nastavlja rad u RS-90, a tiho smišlja sve nasilniju osvetu. Treba li da pomislimo da je Četvorka namćor, dok Devetka pokazuje interesovanje i ljubav prema ostalim ljudima? Možda. Ali elementi zapleta koji ovo nagoveštavaju su u protivteži sa Devetkom koji ugrožava projekat (put) koji je po svemu sudeći dobar, a i život izvođača projekta (Četvorke).
Devetka stavlja i sopstveni život na kocku. Nakon „veselja“ u potoku sa grupom lokalnih ljudi, ozbiljno se razboli, i tada Egers uvodi drugi par minimalizovanih likova, Medaljona (čoveka koji nosi medaljon) i Rođaka. Četvorka je u početku sumnjičav prema njima, ali kada su uspeli da nađu neki lek, pomogli mu da izbegne probleme sa lokalnim trupama i u velikoj meri preuzeli Devetkin posao čišćenja, primoran je da se predomisli. Priznaje da je Medaljon, iako očekuje mito za svoje usluge, „vođa, zabavljač i čovek sa velikim šarmom“.
Opet se postavlja pitanje: da li Četvorka treba da bude više kao Devetka i da pokaže topliju stranu ljudskosti? Izgleda da Devetka priznaje da mu je potrebna određena doza onoga što Četvorka ima da ponudi. Izgleda da je pragmatizmu potrebna potpora u saosećanju, kao što i darežljivost treba da bude obuzdana oprezom.
Ovo bi bio savršeno razuman moralni zaključak, iako nije baš originalan, a možda je i prilično slab ako uzmemo u obzir svedenu izvedbu. Ali završne scene romana obrću celu njegovu konstrukciju i kreću u drugom smeru, dajući mu time širu perspektivu. Do tog trenutka, svi likovi su bili složni u mišljenju da novi put, kako Medaljon kaže, „donosi razumevanje“. Dok Četvorka na povratku kući gleda dole iz aviona verujući da je završio posao, on gleda scene koje na sve bacaju sumnju.
Ne potcenjuje Egers napredak. Pre će biti da je njegova alegorija osmišljena sa namerom da nas podstakne da shvatimo opasnosti „poboljšanja“ kada tu ideju eksploatišu oni koji kontrolišu poluge moći. Možda je njegov roman strogo sveden po pitanju likova i jezika, ali ova oskudnost ne umanjuje snagu njegovog argumenta.
Autor: Endrju Moušen
Izvor: theguardian.com
Prevod: Borivoje Dožudić