Ko kaže da su bajke samo za mališane, taj greši. Ako prestanete da ih čitate, zaboravićete da ste bili deca! Ako želite da se malo nasmejete, ali i saznate iz kojih sve zemalja dolaze bajke o vešticama, ova knjiga je pravi izbor.
Bajka iz Češke nam govori koliko računa veštice vode o svojoj familiji, čak i o zetovima. Koliko veštica može da bude privržena bratu, ma kakav god on bio, čak i tvrdoglav, kazuje bajka sa Islanda. Takođe, veoma interesantna bajka je ona o devojčici Barbari, koja brine o svojim ljubimcima i ne ostavlja ih, pa makar ostala sama na ulici. Bajka koja dolazi iz Nemačke potvđuje da iver ne pada daleko od klade. A ako ste se pitali zašto se vile i veštice ne slažu baš najbolje, pročitajte bajku sa Šetlandskih ostrva. Naravno, kada veštica nešto naumi, ona pokuša to i da ostvari, ali ne uspe joj uvek – čak se taj uspeh veoma retko dešava. A kada joj ne ide baš po planu, sigurno se pitate šta onda? Odgovor možete naći u bajci iz Slovačke.
Rečenica koju izgovaram često kada neko ne veruje u mlađe i misli da oni ništa ne mogu, jer su mali, jeste: „Sudbonosne poteze ponekad povuku oni od kojih se najmanje to očekuje“ (inače citat iz čuvene „
Serafine Krin“). U ovoj rečenici se, pored mnogih junaka, pronalazi i Esben iz bajke koja je poreklom iz Danske. Ako želite da upoznate sestru koja je pravi borac, koja dvanaest godina ćuti zbog svoje braće kako bi se skinula magija da bi se oni pretvorili u ljudska bića, iako joj to kasnije donosi probleme, pa čak i moguću smrt, pročitajte bajku iz Litvanije. Mamini sinovi, ako niste znali, mogu biti i veštičina deca, ali do određene mere. U to se možete uveriti čitajući bajku iz Turske.
Još jedna mudra rečenica mi je privukla pažnju: „Kad se nešto želi po cenu da bude bilo kakvo – bilo kakvo i ispadne“. Ona nam govori da kada nešto želimo i to dobijemo, ali ne baš kakvo smo želeli, ne moramo odmah da se bunimo i tražimo novo, već je bolje da sačekamo i pokušamo to da rešimo. A kako i da li se ovaj problem, u početku želja, rešila, reći će vam bajka iz Rusije. Romska bajka, koja je zabeležena u Poljskoj, kazuje nam da ako je nekome stalo do nečega, može da uspe samo verom, nadom i upornošću. Tu je i bajka koja dolazi iz Mađarske. Junacima nije baš lako, bore se, i taman kad pomisle da je sve gotovo nešto pođe po zlu, ali na kraju sve ispadne dobro.
Kada vešticama neko stane na žulj, one se zastrašujuće ponašaju, ali ne osuđujte, nije to uvek do njih. Nisu sve nužno zle i pokvarene do srži, nego se neke od njih tako ponašaju jer se to od njih i očekuje, što možete videti u bajci iz Italije. Veštice možda i ne bi bile takve da ih neko ne naljuti, kao što je opisano u bajci iz Engleske. Možda znate za neku priču o veštici i iz neke druge zemlje, jer ih ima širom sveta i u mnogo verzija. Nekada stradaju nedužni, ali nekada i ne baš tako nedužni, jer možda nisu krivi za ovo delo, ali za neko drugo jesu. Prisluškivanje može dovesti do problema, pogotovo ako se prisluškuju veštice, kao u bajci iz Letonije. Priča iz Irske nam pokazuje da sa problematičnom vešticom najlakše može izaći na kraj neka druga veštica. Kao što se i klin klinom izbija... Mada, veštice nekome mogu i pomoći, što ćete saznati samo ako pročitate ovu knjigu.
Čitajući ovu zbirku bajki, pronašla sam neke sličnosti, ali i puno razlika sa knjigom „
Vesela veštica Nika“. Ne treba da zanemarite mogućnost da saznate kakve su to tete što na metli lete. Ako ste već upoznali veselu vešticu Niku, upoznajte i ostale veštice iz najrazličitijih krajeva, njihove navike i osobine jer možda otkrijete neke sličnosti sa njima, a možete i puno toga da naučite.
Autor: Jovana, 13 godina