Darja živi u malom stanu sa roditeljima. Njena mama je novinar, a tata profesor, mada on trenutno ne radi. Iako joj je mama zaposlena, oni nemaju puno novca i ne mogu sve da isplate...
Glavna junakinja voli da piše, pa je poslala svoju priču na konkurs, a nagrada je putovanje u Prag. Ali muči je to što zna da je i njena najbolja drugarica Tamara takođe konkurisala i strah ju je da joj ne bude konkurencija. Njeni roditelji su srećni zbog nje, ali nisu u mogućnosti da joj obezbede novac za Prag. Putovanje je besplatno, odnosno u sklopu nagrade, ali njoj treba i novac za trošak, za džeparac, ako ode. To bi roditeljima predstavljalo problem, ali ona nije htela da ih opterećuje i muči time, već je pokušala i uspela sama da zaradi novac. Komšije Duca i Daca će je zamoliti da napiše najmanje pet priča za određeno vreme gde će moći da osvoji honorar od trista evra. I tako će Darja moći da ode u Prag...
Ovo je roman u kome se dešava puno toga, ali ono glavno jeste Prag, grad zbog kog devojčica kaže da joj je samo on u glavi iako uporno pokušava da se ne opterećuje njime. Zbog njene rečenice „Neću da mislim na Prag!“ koja se iznova ponavlja, kao i glavne teme ovog romana, knjiga je dobila odgovarajući i privlačan naslov! Njena želja za Pragom je velika, a još veća da joj jave da je dobitnik nagrade i da je njena priča fantastična, kao što ostale jesu. A ako nešto želimo jako i iz srca, to ćemo postići. Kao što i sama kaže: „Sve ima smisla ako radiš ono što voliš!“
Ovu knjigu treba da pročita svako ko voli da piše, a i oni koji ne vole, jer sam sigurna da će se u njima probuditi ljubav prema pisanju. Darja je vrlo slična meni. Potvrdila je da ne grešim što volim da čitam i pišem, i da ako veruješ u nešto, možeš i da očekuješ da se to ispuni. Da li je Darja otišla u Prag, da li je dobila tu željenu nagradu, saznajte sami...
Autor: Jovana, 12 godina