Rik Riordan se vratio sa novom mitologijom o Magnusu Čejsu. Nakon što je završio serijal o herojima Olimpa, okrenuo se nordijskoj mitologiji. Izvanredno je što je Riordan počeo od grčke mitologije, preko rimske do egipatske, i sada piše o nordijskoj. Sve njegove knjige su podjednako sjajne i urnebesne uz savršenu dozu mitologije i fikcije.
Riordan ima jedinstven stil pisanja. Opštepoznat je po svom prvom serijalu
Persi Džekson i bogovi Olimpa, jer ga čitaju svi, od školaraca pa do odraslih. Davno su prošla vremena kada deca nisu pokazivala preterani interes na časovima istorije dok nastavnici pričaju o grčkim i rimskim bogovima, ili zapravo bilo kojoj drugoj mitologiji. Sada kada deca proždiru Riordanove knjige, na časovima nastaje uzbuđenje jer šta god da se predaje, ona su već upoznata sa suštinom. A najbolje od svega je što gradivo više nije ni dosadno. Mitologija me nikad nije interesovala, ali otkako sam počeo da čitam Rika Riordana, razvio sam interesovanje za mitologije za koje nisam ni znao da postoje.
Radnja romana „
Magnus Čejs i bogovi Asgarda – Mač leta“ je smeštena u Boston. Počinje kratkim upoznavanjem glavnog junaka, slično kao sa Persijem Džeksonom. Znate da u svim Riordanovim knjigama slede zabava i uzbuđenje. Magnus Čejs ima skoro šesnaest godina i beskućnik je skoro dve. Iako ima širu porodicu, koja se uskoro pojavljuje da ga traži, on im ne veruje. Majka mu je rekla da apsolutno nikad ne veruje svom ujaku. I on je poslušao. Radije će biti beskućnik nego da ne posluša svoju majku, koju i dalje voli iako je umrla. Kako i ne bi, jer mu je ona bila jedina porodica.
Dani protiču normalno sve dok mu jedan drugi beskućnik, rekao bih njegov prijatelj, ne kaže da beži jer ga neki ljudi traže. Ovo je malo čudno jer, koliko se Magnus seća, njegova porodica i svi ostali su odavno odustali od potrage za njim. Međutim, on neće bežati od problema, već njemu u susret. Moraće da sazna ko ga traži. Posle malo šetnje i nekoliko flešbekova napokon saznaje da ga traže drugi ujak i rođaka Anabet (koju će čitaoci prepoznati iz serijala
Persi Džekson i heroji Olimpa) deleći flajere po gradu. To je veoma uvrnuto. Nakon ovoga njegov život kao da nije mogao da postane čudniji. Ali on umire.
Čudno je, a istovremeno fascinantno, da Rik Riordan ubija protagonistu u prvih nekoliko poglavlja knjige. Da ne zaboravim, takođe mu je rečeno da je sin nordijskog boga. Od trenutka smrti počinje prava avantura. Njegova misija je da spreči sudnji dan i može da ga odloži ili ubrza za sedam dana. Niko nije pripremljen za borbu protiv zla, pa je njegova najbolja opcija da odloži sudnji dan pošto je neizbežan. Ovo je priča o tome kako uspeva to da izvede – ili možda ne. Na svom putu da spreči propast upoznaje nekoliko čuvenih bogova, neke koji su ispunili njegova očekivanja i neke koji nisu, uključujući Tora, Lokija, Frej, Freju, Mimira i mnoge druge.
Sveukupno, ova knjiga je fantastično napisana. Podsetila me je koliko mi nedostaje pisanje Rika Riordana i da je on genije. Čitaću je iz početka sve dok ne izađe sledeća. Ipak, ima nečeg u ovoj knjizi što je čini drugačijom u odnosu na ostale, jer se upliću i druge kulture. Neverovatno je sa kakvom lakoćom je Riordan to postigao.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Veljković