Naša stalna saradnica i vredna kritičarka Inga pročitala je klasik na kome su odrasli njeni roditelji. Evo njenih zapažanja o ovoj knjizi.
Šta se dešava kada se roditelji plaše ili nemaju vremena da razgovaraju sa svojom decom i postave imodređene granice?
U ovoj knjizi, dvanaestogodišnja devojčica Melita više ne razlikuje istinu od laži, a njen brat Nenad postaje predebeo, jer se mama plaši da im kaže istinu u lice, a tata i sam krišom puši cigarete i ne poštuje određena pravila.
Problem nastaje kada mama dobije telegram da je teta Melanija smrtno bolesna i odlazi u drugi grad da je obiđe, a tata i Nenad odluče da uzmu stvar u svoje ruke, odviknu Melitu od laganja i nauče je da joj to neće doneti ništa dobro. Pošto Melita najčešće izmišlja da su se dogodile loše stvari, poput toga da je dobila lošu ocenu iz engleskog ili da joj je nestao kanarinac Finki, tata i Nenad pretvaraju njene laži u istinu. Melita polako shvata da se dešava nešto čudno i da su se stvari izmakle kontroli, sve dok se jednog dana u njenoj bašti ne pojavi pravi, živi medved…
Šta se dalje dogodilo, saznaćete kada pročitate ovu knjigu.
Mene je Melita podsetila na Pipi Dugu Čarapu, jer obe vole da privlače pažnju svojim izmišljenim pričama, tj. laganjem. Iako to nije dobro, dopala mi se mašta, kreativnost i lakoća sa kojom Melita svoje laži doživljava kao pravu pravcatu istinu. Možda zato ona jedina razume kako sunce na čika Sekirinoj slici može da bude plavo…
Ova knjiga me je podstakla da se zapitam šta bi se desilo kada bi svi ljudi, na nedelju dana, govorili samo istinu? Pretpostavljam da bi mnoga prijateljstva i veze bili prekinuti, pa je zato ponekad bolje izgovoriti i neku bezazlenu laž kako nikoga ne bi povredili, ali uvek treba paziti da nam to ne pređe u naviku.
Ipak, dok ova knjiga deci može biti zabavna i smešna, treba i da ih nauči da ne sakrivaju svoje probleme, već da uvek traže pomoć. Sa druge strane, roditelje upozorava da izdvoje vreme za svoju decu i da ne zatvaraju oči pred njihovim problemima.
Autor: Inga, 10 godina