Nastavak naučnofantastične knjige „
Severna svetlost“ vraća se u novom stilu, sa novom misterijom i starom koja se delimično otkriva...
U prošloj knjizi naši glavni likovi su bili Eli i njen daimon Pantalijamon (Pan), dok im se u ovoj knjizi pridružuju Vil i... pa niko. Vil nema daimona, što, ako ste čitali prvu knjigu, znači da mu se: a) desilo nešto u Bolvangaru ili nečemu jednako groznom. Iliiiiiiii, pod b) on nije iz Lajrinog sveta. I tačan odgovor je pod b! Vau, kakav kviz, aplauzi, povici, smeh i tako to. On je jedan od naših, tj. iz našeg sveta. Jej, reprezentacija :D
Uz njih dvoje-troje, tu su i brojni drugi likovi, veštice, ljudi, tatarinski šamani... A bitniji su: Li Skorsbi (ehm, najbolji lik, ehm), Serafina Pekala, glavna veštica svog klana (ehm, drugi najbolji lik, ehm), sumnjivi starac iz muzeja, doktorka Maloun i mnogi, MNOGI drugi.
Ako je Vil iz našeg sveta i ako je Lajra na kraju prve knjige prošla kroz sumnjivi prolaz za svojim ocem, onda to znači da je Lajra otišla u Vilov svet i da su se tamo upoznali i onda krenuli u svoje dugodovštine, jelda? Noup. Oni su se našli u jednom trećem, naizgled savršenom svetu Ćitagace, ili, popularno zvanom, Ći’agace. To je naizgled pust grad, koji krije nešto toliko zlokobno, toliko strašno da je uspeo da otera sve odrasle i preplašenu decu van istog.
Sad, ne bih da zvučim kao da sam sama sebe naterala da ovo napišem, ali ova knjiga mi se mnogo više svidela od „Severne svetlosti“! Iako mi se „Severna svetlost“ mnogo svidela zbog šarma, savremenosti, ali su mi se u ovoj knjizi priča i mnogo veća „ozbiljnost“ iste kao i odnosi između likova mnogo više svideli! Jedna od stvari koja mi se naročito dopala je to da je radnja u ovoj knjizi veoma brzo počela da se razvija i da nastaje dok je u „Severnoj svetlosti“ zaplet došao malo kasnije. Ipak, morali smo da se upoznamo sa heroinom koja će nas pratiti kroz
celu trilogiju.
Mada, šta je čudotvorni nož po kom knjiga nosi naslov? I čemu on služi? Gde je i ko je zapravo Vilov otac? I šta je zapravo daimon? Pa, dragi moji, to poslednje pitanje će vam, mislim, baš ova knjiga zagolicati. Mogu to da potvrdim jer se, ipak, to meni lično desilo.
Autor: Tisa, 13 godina