„Ne sviđa mi se kako izgleda ta knjiga“, rekla mi je cimerka. „Plaši me i sama pomisao da je pročitam.“
Nije mi jasno zbog čega. Čak i sažetak na koricama knjige „Zdravo svete“ služi kao podsetnik u kojoj meri su naša svakodnevna iskustva već, i svakim danom sve više, pod uticajem algoritama – činjenica koja izaziva nelagodu kod većine ljudi. Ono što putem medija možemo da naučimo o mašinama uglavnom naglašava njihovu potencijalnu sposobnost da manipulišu ljudima. U najnovijim medijskim izveštajima o beskrupuloznim političkim kampanjama, na primer, algoritmi se dovode u vezu sa teorijama zavere. Iz takvog izveštavanja implicitno sledi da će svetom zavladati korumpirani korporativni giganti, ili što bi bilo još gore, hladna, nehumana veštačka inteligencija, što neizbežno izaziva osećaj bespomoćnosti.
U ovoj knjizi se, međutim, docent na matematici, Hana Fraj, vraća korak unazad, ohrabrujući čitaoca da shvati da algoritmi nisu sveznajući, oni samo obezbeđuju najbolje moguće rešenje za problem koji im se postavi.
Autorka ispituje svakodnevne algoritme za donošenje odluka podelivši ih u sedam tematskih poglavlja: moć, podaci, pravosuđe, medicina, automobili, zločin i umetnost. Poput nekog obrazovanog i dobro obaveštenog prijatelja, koji vam uz večeru nudi objektivno objašnjenje, autorka niže priče o stvarima koje su pošle po zlu, ali ostaje optimistična, izlažući šta se zapravo dogodilo, zbog čega su algoritmi uopšte počeli da se primenjuju, podsećajući nas kakva bi bila alternativa.
Na primer, u poglavlju o pravosuđu, autorka opisuje zbog čega je u početku bila protiv ideje o primeni algoritama u sudnici. Međutim, ističući neverovatnu nedoslednost u presudama koje su donosile sudije, predstavlja algoritam koji bi sa vrlo velikom preciznošću mogao da predvidi rizik od ponovnog prestupa. Oba pristupa ostavljaju mogućnost za ozbiljne greške, ali možda bi upotreba oba pristupa i njihovo međusobno nadopunjavanje bilo dobra ideja.
Koristeći istinite primere iz stvarnog života sa kojima svako može da se poistoveti, autorka ilustruje prednosti i mane svakog algoritma, zbog čega ćete knjigu „Zdravo svete“ pročitati u jednom dahu: svako poglavlje je kao nov i zanimljiv razgovor u kom ćete želeti da učestvujete. Potpuno se slažem sa autorkinim, mnogo puta ponovljenim, zahtevom da se nedvosmisleno zna ko piše algoritme i u koju svrhu, što je ključno za držanje pod kontrolom društva u kom je sve veći broj mašina koje su svakog dana sve sofisticiranije. Autorka predlaže da bi umesto algoritama koji bi nam davali konačne odgovore bilo bolje pisati algoritme koji bi nam davali uputstva i uži izbor mogućih rešenja. Ne smemo da zaboravimo sa čim imamo posla i ne smemo da tim nizovima kodova pripisujemo nekakvu vrhovnu moć, ali trebalo bi da dozvolimo da nam njihove dobre strane pomognu da stvorimo svet koji ćemo sa radošću pozdraviti.
Cimerki sam odgovorila: „Pročitaj je. Verujem da će ti se svideti. Mašine ti neće nauditi ako ih naučiš da to ne rade.“
Autor: Ketrin Gemp
Izvor: chemistryworld.com
Prevod: Maja Horvat