Tifi i Leon dele jednosoban stan u Londonu. Čak dele i isti krevet – ali se nikada nisu sreli. Ona radi kao asistent urednika u maloj izdavačkoj kući i treba da pobegne od nasilne veze; on je bolničar u domu za palijativnu negu i pokušava da prikupi sredstva za apel da izvuče svog mlađeg brata iz zatvora.
Leon stavlja oglas na internet, a Tifi odgovara na njega. Njihovi prijatelji su skeptični prema toj ideji, ali je za Tifi i Leonu to savršeno rešenje: on će boraviti u stanu dok je ona na poslu tokom dana, a ona će imati stan za sebe dok on radi noćne smene. Njihovi životi i rutine su suštinski različiti koliko i njihove ličnosti: Tifi je haotična, impulsivna, pričljiva devojka, a Leon je stidljiv, nervozan, nespretan, introvertan. Oni su savršen par za romantičnu komediju.
Inspiracija za neobičan i pametan debitantski roman Bet O’Liri nastala je dok je živela sa svojim dečkom doktorom koji je radio noćne smene. Nikada se nisu viđali tokom ove faze svoje veze, ali Bet je znala kako se njen dečko oseća po malim tragovima koje je ostavljao u njihovom stanu, i to ju je navelo da se pita kako bi bilo živeti sa nekim koga nikada niste upoznali.
Tifi i Leon počinju da komuniciraju ostavljajući Post-it poruke po stanu jedno drugom – njene dugačke i raspisane, potpisane poljupcima; njegove u početku kratke i uštogljene. Kroz ove poruke počinju da se upoznaju i uče da dešifruju raspoloženje jedno drugom. Tifi peče palačinke; Leon ostavlja poruku zahvalnosti i ostatke sotea sa pečurkama za nju u frižideru. Postepeno postaju ne samo cimeri, već i dopisni prijatelji, pa i emotivna podrška jedno drugom. Svako poglavlje je ispričano iz perspektive jednog od njih, a čitalac se odmah povezuje sa Tifi i Leonom kao likovima – oboje su dopadljivi i njihova korespondencija je dirljiva, šarmantna i ponekad istinski romantična.
Postiđen
Naravno, oni se sretnu. U jednoj od najsmešnijih scena u romanu, nabasaju jedno na drugo u delikatnoj situaciji. Iako su u početku postiđeni i u panici, ubrzo shvataju da prijateljstvo koje je započelo na papiru ima potencijal da se razvije u nešto više.
O'Liri je stvorila snažan i originalan scenario o trenutku susreta ova dva lika, kao i zanimljive sporedne likove i podzaplete: autor koji piše knjige o pletenju i heklanju i nalazi se „na granici prihvatljive ekscentričnosti“; čovek na samrti, koji želi da vidi svoju ljubavnicu iz Drugog svetskog rata; brutalno iskren advokat i najbolji prijatelj; prerano sazrelo dete koje boluje od raka; i zastrašujući bivši dečko koji voli da kontroliše takođe imaju prošlosti koje su vešto utkane u živote glavnih likova.
Struktura i ton ovog romana, kao i odnos koji se razvija između Tifi i Leona, podsećaju na Emu i Dekstera iz romana „Jedan dan” Dejvida Nikolsa. Opisi atmosfere u kancelariji opisi ponekad podsećaju na „Dnevnik Bridžet Džons” Helen Filding. „Zajedno u stanu” je s vremena na vreme dirljiva priča, puna neobičnog humora u stilu Helen Filding.
Ovo je priča koja brzo teče i ne gubi zamah. Vešto je, „feel-good” i šarmantno, puno srećnih slučajnosti koje se retko dešavaju u stvarnom životu, ali baš zbog toga su tako prijatne.
Izvor: irishtimes.com
Prevod: Ivana Jeremić