„
Tom Gejts – Da! Ne. Možda...“ osma je knjiga u serijalu o Tomu Gejtsu i njom je zacementiran status
Liz Pišon kao neprikosnovene kraljice dnevničkih knjiga za školarce. U slučaju da iz nekog neobjašnjivog razloga niste čuli za njih, knjige o Tomu Gejtsu su britanski pandan serijala „Dnevnik šonjavka“ autora Džefa Kinija.
Za razliku od Kinijevog junaka Grega Heflija, sebičnog malog manipulatora koji dane uglavnom provodi objašnjavajući zašto njegovi postupci nisu sebični i manipulativni i neprekidno se žaleći na nepravednost ovog sveta, Tom, pre svega, nije iritantan. I kod njega se može primetiti izvesna doza sebičnosti i manipulativnosti, ali čini se da poseduje izvesnu radost življenja koja nedostaje Gregovom karakteru.
Pomaže, verujem, i to što je reč o skromnijem dečaku čiji su nestašluci daleko zanimljiviji od neprestanog kukanja. Dok su Gregova porodica i prijatelji najčešće predstavljeni kao neprijatelji koji sprečavaju ostvarenje njegovih želja i planova, stiče se utisak da Tom ima daleko zdraviji odnos sa okruženjem, pa čak i sa svojim zakletim neprijateljem Markusom. Knjige o Tomu Gejtsu su vesele, uzbudljive i duhovite, a ilustracije Liz Pišon su neuporedivo bolje od Kinijevih.
Na stranicama najnovije knjige pronaći ćete sve na šta ste već odavno navikli: pregršt rukom crtanih ilustracija, različitih fontova, šala, zanimljivih ideja, crteža na marginama itd. Sam tekst priče, kada bi bio prezentovan u formi klasičnog romana, ne bi zauzeo više od jednog poglavlja. Ovo, naravno, nije kritika, već samo zapažanje koje objašnjava jedan od razloga zbog kojih deca velikom brzinom gutaju sadržaj ovakvih knjiga. Nije na odmet primetiti ni da im se posle prvog čitanja često vraćaju.
Još jedan od razloga zadivljujuće popularnosti knjiga Liz Pišon leži u činjenici da se mladi čitaoci lako poistovećuju sa glavnim junakom. Dodajući svakodnevnim dečjim iskustvima čarobni začin pripovedanja, ova autorka kreira šarmantne priče koje im omogućavaju da zamisle sebe na Tomovom mestu i u potpunosti se užive u njegove doživljaje.
„Da! Ne. Možda...“ opisuje Tomova iskustva sa „prodajnim danom“ u školi i prikupljanjem novca u humanitarne svrhe, a saznajemo i nekoliko novih detalja iz njegovog porodičnog života. Tomov bend Zombi psi se ovog puta manje pominje. Ako vam baš nedostaju, moraćete da se zadovoljite sa nekoliko slika.
Ukratko, knjiga obožavaocima serijala nudi upravo ono što od nje i očekuju. Ne bi trebalo očekivati da Liz Pišon menja recept koji joj je doneo svetsku slavu. Ukoliko već niste, preporučujem da posetite zvanični sajt (ww8.scholastic.co.uk/tomgatesworld/) na kome ćete pronaći mnoštvo zanimljivih sadržaja u neponovljivom stilu Toma Gejtsa.
Izvor: makingthemreaders.wordpress.com
Prevod: Jelena Tanasković