„Na blag način možete protresti svet“, Mahatma Gandi
Ovaj citat sjajno prikazuje fokus Suzan Kejn, u knjizi „Tihi ljudi: moć introvertnih u svetu koji ne prestaje da priča“. Autorka prikazuje svoje stanovište da su introvertni izuzetno potcenjeni, posebno na čelnim pozicijama. Ona se drži teze da se ekstrovertni ocenjuju kao „pametniji, privlačniji, interesantniji i poželjniji“ a da se introvertni smatraju „osobama sa drugorazrednim kvalitetima“. Njena perspektiva potiče iz ličnog iskustva introvertne osobe i onoga što je doživela na radnom mestu. Uobičajena je pretpostavka da su ekstrovertni ljudi najefikasniji u komunikaciji i stoga i najbolji lideri. Istraživačke studije su, tokom vremena, konstantno potvrđivale da ekstrovertni imaju veće šanse da nastupe kao lideri, i da je veća verovatnoća da budu doživljeni kao efikasni. Kejnova sumnja u to verovanje i daje argument koji ukazuje na značaj introvertnih kao lidera. Ova knjiga je sjano štivo za introvertne ljude koji imaju težnje da postanu lideri i za one kojima su neophodna umeća u organizaciji sredine koja bi omogućila introvertnim liderima da budu uspešni. Kako je tradicionalno naglašena uloga ekstrovertnih za uspešno liderstvo, ovaj rad ima snažan uticaj ka mnogim oblastima koje u velikoj meri zavise od dobrog lidera.
Ova knjiga je podeljana na četiri dela. Prvi deo, „Ekstrovertni ideal“, fokusiran je na koncept koji autorka definiše kao „sveprisutno uverenje da je idealna ličnost društvena, alfa i da joj je prijatno kada je u centru pažnje.“ Ona diskutuje o „kulturi ličnosti“ koja oblikuje naše viđenje drugih. Autorka nam daje primere kako institucije i organizacije, poput Harvardske škole biznisa, pokušavaju da introvertne preoblikuju u ekstrovertne izjednačavajući njihove karakteristike tokom javnih nastupa na časovima. Kejn takođe raspravlja i o tome da li su istiniti stavovi o pozitivnim osobinama koje se pripisuju introvertnima, poput kreativnosti. Ovo poglavlje nas navodi da se zapitamo da li je etički pripisivati takve atribute ličnostima pojedinaca bilo da su introvertni ili ekstrovertni i kakav uticaj to ima na uspeh pojedinca.
Drugi deo nosi naslov „Vaša bilogija, Vaše biće?“ U ovom odeljku autorka govori o vezi između temperamenta i ličnosti i o studijama koje su ispitivale uticaj prirodnog, urođenog temperamenta na tip ličnosti. Ona koristi naučne dokaze da objasni svoju takozvanu „teoriju gumene trake“ kada su u pitanju ličnosti. To bi značilo da su naše ličnosti elastične i da se mogu rastegnuti van naših urođenih odlika, ali samo u okviru određenih granica. Autorka takođe raspravlja o teoriji kompromisa i o tome šta se dobija, a šta gubi kada smo ili intovertni ili ekstrovertni. Varen Bafet je naveden kao primer osobe koje je iskoristila svoje introvertne kvalitete da bi postao uspešan i moćan.
Treći deo „Da li sve kulture imaju ekstrovertni ideal?“, govori o tome da mi menjamo svoje lične karakteristike prema situaciji u kojoj se nađemo. Autorka takođe govori i o privlačnosti između individua koje imaju različit tip ličnosti, kao i o potencijalnim problemima u komunikaciji između introvertnih i ekstrovertnih. Suzan Kejn završava uz razmatranje teme kako je bolje negovati odlike poput dubokog i temeljnog razmišljanja i osetljivosti, nego prisiljavati introvertnu decu da postanu ekstrovertna.
U zaključku, naslovljenom „Zemlja čuda“, autorka podstiče čitaoce da budu iskreni prema sebi i da stave se u situacije koje odgovaraju njihovim ličnostima, pre nego da se prisiljavaju na ono što im je neprijatno. Kako ona to elokventno kaže, menadžeri treba da „iskoriste ono najbolje od introvertnih – ovi ljudi mogu vam pomoći da sagledavate stvari dublje, da razvijate strategiju, rešavate složene probleme i da uočite kanarince u vašim rudnicima uglja (izraz koji označava sposobnost da se na vreme uoči opasnost)“. Ovo su definitivno osobine koje se smatraju poželjnim za lidere u mnogim oblastima. Ova knjiga nudi nove uvide i poslužiće kao vredan izvor informacija za profesionalan menadžment. Dodatno, ona pomaže da se uzdrma verovanje da su ekstrovertne individue superiorne i obezbeđuje introvertnim individuama, koje se nadaju poziciji lidera, dugo očekivanu promenu u percepciji.
Autor: Lesli Klak
Izvor: ncbi.nlm.nih.gov